NetworkedBlogs - Deljenje sadržaja na društvenim mrežama

Kao što piše i na oficijalnoj stranci, Networkedblogs je najveći čitač vesti ili ,,news reader" na facebook-o preko kojeg se oglašavaju preko 500.000 blogova širom sveta.

Kao što i možete videti na početnoj strani se nalaze blogovi koji koriste Networkedblogs. Tu se nalaze članci u glavnom na Engleskom jeziku mada se mogu videti blogovi sa ovih prostora odnosno ex YU.

Fejsbuk izmenio opcije za podešavanje privatnosti

Najpopularnija društvena mreža Fejsbuk je objavila velike izmene vezane za kontrolu privatnosti tako da korisnici od sada mogu jednostavnije odrediti šta se prikazuje na njihovim stranicama profila.

 Sadržaj koji se postavlja od sada će imati svoj padajući meni tako da korisnici mogu izabrati ko može da pregleda taj sadržaj, umesto da to rade na posebnoj stranici za podešavanje privatnosti.

Supernova biće vidljiva sa Zemlje

Eksplozija zvezde, uzrokovana kolapsom zvezde udaljene 21 milion svetlosnih godina od Zemlje, počela je u utorak i za oko nedelju-dve biće dovoljno sjajna da će se moći videti dvogledom, objavili su astronomi Univerziteta Oksford.

Ovo je jedna od Zemlji najbližih stelarnih eksplozija, od 1987, a ujedno i najbliža supernova te vrste – "1a" – koju će biti vidljiva sa naše planete nakon 40 godina.

Životna varka

Zašto me tako gledaš? Uvek imaš taj isti pogled, bez sjaja. Nasmeši se makar jednom. Ne mogu više sam sa sobom da razgovaram. Pričam ti o lepotama, ljubavi, sreći, i nikada ne uzvratiš. Imam samo tebe, i iako si tu, osećam se kao sam na ovome svetu. Sigurno pomišljaš da sam ja kriv za sve. Da sam sam svojom krivicom. Ali nije tako, znaš da nije. Pričali smo već na tu temu. Odnosno, ja sam pričao, a ti si ćutala, kao i uvek. Znaš već odgovore na sva moja pitanja. Pitam se, postoji li nešto što sam ti prećutao, ili možda zaboravio da kažem. Sve ćeš znati o meni, sve ću ti reći. Možda si sebična što ništa ne želiš da mi kažeš o sebi, ali ne smeta mi. Veruj mi. Dok sedim ovako skrštenih ruku, razmišljam o svim materijalima od kojih se prave mnoge stvari. Evo na primer, ovaj stari novčić. U ta davna vremena, ko zna šta su sve stavljali u toj smesi da bi ga napravili. Šta ti misliš? Ah, da, nemaš ništa da mi kažeš ni na ovo. Hm, od čega li si ti napravljena? Ni to pretpostavljam mi ne želiš reći. Možda jednostavno ti ne prijaju moje priče. Moja pitanja, moje misli. Pa naravno, kako se ranije nisam toga setio! Zašto si onda provodila svaki dan pokraj mene? Zašto si me slušala dok sam ti pričao sve moje bezazlene priče? Puštam te, hajde idi od mene! Ne trebaš mi. Zašto ne odlaziš? Kreni prokleta lutko, ili ću te polomiti! Dosta je bilo..

Kako je odjednom ova soba mračna. Gušim se u njoj. Kao da je besna na mene. Zašto me ove senke na zidovima ovako gledaju? Zaklapam oči, i vidim tebe. Otvorih oči, a ti osta na zemlji, raskomadana mojim besom. Živeo sam s tim, nisam želeo da vidim, i sada zaista ostah sam..

Zvuk tišine

Još uvek zamišljam isti prizor. Na ovoj livadi nema ničega, sem rumenih maslačka koje suton boji u zlatno. Trava još uvek ima nežan zeleni miris koji podseća na kišu. I ovaj kamen, na kome sada sedim sam, nije se promenio. A od svega, najlepše je prijalo ćutanje sa njim dok sunce svojim crvenim, narandžastim i ljubičastim plaštom pokriva talasasta brda. Dolazim ovde svakog dana malo pre mraka. Kada sunce ugasi svoj poslednji zrak, naviru mi sećanja. Svako sećanje me povede u razmišljanje zbog čega. Tada mi se mešaju u glavi naši razgovori, i osećam toplinu. I onda, kada dođe pomisao da ga nema, ja napuštam ovo mesto. Svake večeri na putu do kuće, srećem mnogo ljudi. Dugo sam posmatrao, tražio, osećao njihove mirise, slušao njihove razgovore, smeh, ali ni u jednom nisam video njega. Ostao bez nade da ću ikada pronaći nekog sa kim će ćutanje prijati opet. I prestao sam tražiti. Ali jednog dana, vraćajući se, dogodilo se nešto u šta još uvek nisam siguran da li je sudbina ili nešto drugo. Pognute glave, sa svojim mislima, išao sam ulicom, kada me je najednom neko jednostavno oborio. Ustao sam polako neshvatajući šta se dogodilo. Tada je prišao on, podigao sa zemlje i duboko se izvinio. Od straha, ostao sam kao prikovan za zemlju, bledo posmatrajući na njega. Otkucaj srca bio je jak. Osećaj mi je već poznat..

Bio mii je jedini prijatelj koga više nema. I evo danas, na istom kamenu gde smo sedeli mi, sedim sa nekim, sa kim već nekoliko meseci gledam kako sunce u zalasku miluje daleka brda. Ali svaki put, kada se ugasi i poslednji zrak, shvatim da svako novo ćutanje, neće zameniti tvoje..

Polovina realnosti

Nikada ne pridajem toliko pažnje levom uglu sobe. Bilo čije sobe. Tvoje, moje.. Da li je svaki ugao usamljen toliko, koliko je u ovom trenutku baš ovaj? Ispuniću tvoj nedostatak. Želim da ti pokažem da i na ovaj način možeš biti svetliji, srećniji, izmamiću osmeh u nekoj dubokoj pukotini. Prvo, docrtaću ti okice koje svetle u mojim mislima poput ljubičastog žada. Krupne perle nižu se i čine krug koji obavija duboku zenicu tvoga oka. Malo ispod oka, stavljam mladež. Mali, crveni mladež koji ima oblik amebe. Kao i ta mala životinjica, moći ćeš da menjaš oblike, prelazeći s jedne na drugu stranu zida. Dajem ti čulo vida, sluha, dodira.. Zamisli ispred sebe mali vrt sa decom koja se igraju u tvom malenom krajičku. Da, to je samo tvoja zamisao. Osećaš li radost u svom srcu? Naravno da sam ti dala i srce.. Ono će ti pomoći da osetiš tuđe varnice ljubavi, sreće, straha, boli. U svojoj duši imaćeš veoma lepih momenata u tom polumraku. Znam da svakog trena očekuješ da ti poklonim najveći deo svoje mašte. Tužan si, osećam. Dugujem ti objašnjenje zbog čega ipak ne činim taj korak. Sigurno se pitaš zašto samo jedno oko, mladež, i emocije.. Jedno oko kako ne bi video u potpunosti šta se zaista dešava. Mladež promenljivog oblika, kako bi mogao da pobegneš od realnog stanja. Emocije da bi osetio sve što i ja osećam. A ostaješ bez najvećeg poklona, bez usana, jer kao i ja, shvatićeš, da sve što osetiš, bolje je da nikom ne kažeš..

Virtuelni službenici na aerodromu Orli

PARISKI AERODORM ORLI ZAPOČEO JE prošle nedelje eksperimentalni projekat uvođenja virtuelnih službenika, koji “pomažu” stvarnim službenicima prilikom ukrcavanja putnika u avion.

Novčići sa likovima iz Zvezdanih ratova kao zvanično sredstvo plaćanja

VLASTI MINIJATURNOG JUŽNOPACIFIČKOG ostrva Njuei (Niue), odlučile su da prihvate kovanice sa likovima junaka iz filmskog serijala Zvezdanih ratova kao zvanično sredstvo plaćanja.

Kovanice će napraviti Kovnica Novog Zelanda budući da je Njuei, zajedno s još nekoliko južnopacifičkih ostrva, u političkom savezu s Novom Zelandom. Na prednjoj strani novčića (aversu) nalaziće se lik nekog od popularnih junaka Zvezdanih ratova – princeze Leje, Luka Skajvokera, Hana Soloa, Darta Vejdera, robota C3-PO i drugih, a na zadnjoj strani (reversu) lik britanske kraljice Elizabete II.

Zubarske bušilice odlaze u istoriju

Zvuk zubarske bušilice uskoro će ući u istoriju, tvrde engleski i švajcarski naučnici. Oni su otkrili kako da na potpuno bezbolan način obnove zub sa karijesom.

Profesor Dženifer Kirkam koja je vodila istraživanje na Stomatološkom institutu Lids pri tamošnjem univerzitetu kaže:”Rezultati koje sada analiziramo pokazuju da su prednosti evidentne, potpuna popravka zuba sa lezijama karijesa i to uz pomoć jednog nanonešnja materijala”.

Kapljica krvi

Čujem je. Osećam. Ona prolazi kroz moje telo munjevitom brzinom u samo jednoj sekundi. Svaka njena sekunda, produžava moj život. Nailazi na velike i male krivine niz koje se spušta poput vodopada. A onda se uliva u novi vir, tu zastaje na par minuta, i kreće dalje. Ona polazi iz neke tačke meni nepoznate. I nakon što obiđe kilometarske puteve, opet se vraća na početak, i opet sve iznova. Ali ide samo pravo. Pravo, žustro, hitro, strujeći, izvršava zadatak koji joj je dat. Nikada umorna, nikada istrošiva, nikada zla, pokušava svim silama da me održi u životu, zajedno sa hiljade njenih prijatelja, ona obavlja svemirski veliku misiju. Neprogramirana. Jednostavno stvorena da stvara. Prirodna i čista, kao voda iz velikih, dubokih izvora. Trudi se da ne bude zloupotrebljena, i da ne bude besciljno prolivena. Njena toplina greje moje srce koje besprekidno kuca za moj opstanak. Priznajem. Do pre nekoliko trenutaka nikada nisam razmišljala na ovaj način o njoj. Sada shvatam njen veliki značaj. Bez nje, živela bih smrtno, beznačajno. Jednom davno, osetila je poriv ljubavi, i tekla samo za nju. Žurila je svakog trena da udovolji njoj, samo njoj. Nije razmišljala o posledicama, već je njena nežnost rasla sve više i više. Osetila je sigurnost, i prepustila se ruci sudbine. Sa velikim neznanjem je bila ubeđena da zna da je ništa ne može oteti iz te ruke. Provodila je biserne dane u njenom naručju, i volela da bude voljena svakim danom sve više. I bila je voljena. Samo jednog dana je prestala da to bude. Jer je doneta presuda. Njena presuda za grehe za koje ni ne zna, i nije bila svesna da je počinila. Njena munjevita brzina je prestala da struji nežno i naivno. Naglo se zaustavila pred vratima čistilišta zbunjena, i u Nedodjiji. Želela je da veruje da je sve san. Ali nije bio san. I ona je to odlično znala. Sada i dalje teče pravo, žustro, hitro, zbunjeno ispunjavajući zadatak koji je njoj neshvatljivo dat. Ali ovog puta besciljno. Polazeći iz njene tačke i obilazeći ponovo iste kilometarske puteve vraćajući se na početku, i opet sve iznova. Htela je da bude voljena, i bila je. I ko zna? Možda jednog dana ponovo krene biserna lavina njenih osećanja, jer bi ona svakako to želela da ponovo oseti. Da bude ponovo makar na kratko, a možda i zauvek voljena njena toplina, jer je ona samo još jedna od mnogih, kapljica krvi..

Minut ćutanja

U glavi puno je slika. Slika koje nikada nisam mogla opisati rečima. Sada kada nemam čemu da se radujem, one se sve više bude u meni. One se u mojoj glavi raduju, pevaju neispevanu pesmu koju su htele ispevati do kraja. Ne žale zbog toga, ali i dalje se nadaju da će se njihov album sa slikama popuniti do kraja. One ne znaju kada ili što je najbitnije od svega, da li će se ikada sve privesti kraju, ali svakim danom gaje po zrno nade. Ne žele biti zamenjene nekim drugim slikama, i započeti novi album pod novim nazivom, žele da me svaki dan podsećaju na život koji sam imala. Kažu da čovek ima samo jedan život. Uverila sam se u suprotno. Ostavila sam jedan iza sebe. Jedan koji mi je puno značio. I još uvek mi preskupo znači. I onda počinje. Prva slika se javlja u mojim mislima. Gleda me očima duboko prozirno plave boje. Pogled iskren, nežan kao svila, pun topline. Želi da mi kaže koliko me voli, ali oči su već izdale njegove reči. Ćuti i gleda me. Prija. Svakim treptajem obavija mi srce mekanom i tankom vunom. Ne želim da ovo ikad prestane. Puštam da još malo uživam u sećanju njegove ljubavi. Ali tada razum prekine sve, i shvata da je ostalo samo lepo sećanje. Mesto obavijeno mekanom i tankom vunom želi ponovo. Ali razum shvata da je gotovo. Stapa se sa srcem i uživajući zajedno plove kroz milion drugih slika jedne izgubljene ljubavi. Ma koliko god bila izgubljena, još uvek je u meni. Ljubav. To prokleto osećanje..

Nemačka pokrajina ukida lajk dugme i fan strane na Fejsbuku

BERLIN - Vlasti nemačke pokrajine Šlezvig-Holštajn odlučile su danas da ukinu dugme lajk i fan strane na društvenoj mreži Fejsbuk navodeći da se time krše evropski i nemački zakoni o zaštiti podataka.

 Odluku o tome doneo je komesar za zaštitu podataka koji je naveo da Fejsbuk krši evropske i nemačke zakone time što prosleđuje podatke sa mreže na servere u Americi.

Prvi život na Zemlji: Otkriveni fosili stari 3,4 milijarde godina

Naučnici su u Australiji pronašli najstarije fosile na Zemlji i tvrde da je ovo ubedljiv dokaz da su ćelije i bakterije bile sposobne za život na svetu bez kiseonika, pre više od 3,4 milijarde godina.

Slomljena krila

Let kroz zvezdano nebo. Misao kroz prazninu razuma. Pesma kroz beskraj šarenila. Srećan je. Iako je mrak, zvezde su tu da mu obasjaju puteve zablude. Leti visoko iznad zemljanih puteva posutim trnjem. Siguran u sebe da je bezbedan u svom prostranstvu svetlosne tame. Ne pita ništa. Jer misli da zna odgovore na sva pitanja. Želi da nastavi svojim razmišljanjem. Smetaju mu prepreke na putu koje odbacuje žestoko, sa puno gneva. Ali on ima dobru dušu. Znaju to svi, pa i on. Ostavio je iza sebe nešto što mu je veoma vredno.

Mrlja savršenstva

Njegov život se nastavlja. On se pita, da li je u potpunosti prešao preko mutne reke u kojoj je bacio mnogo patnje i boli. Oseća kako se u njegovoj srži topi ledeni breg, i kako kroz tmurne oblake, sunce obasjava njegovu staru ranu. Zaceljuje je. Ocećaj prija. Jedan po jedan končić puca, i rana više ne izgleda tako bledo. Ne shvata, da li je napokon došlo vreme da ugleda novi život. Drugi život, sa možda malo više sreće nego što je imao u prethodnom. Plaši se onoga što bi se moglo dogoditi.

Ovako će izgledati kompjuter budućnosti

Ovo je fleksbuk („flexbook“, konceptualni uređaj dizajnera Hao-Čun Huanga iz Tajvana, koji predstavlja prenosiv, višenamenski računar.

  Sa vodootpornom tastaturom i odnosom stranica ekrana od 21:9, „flexbook“ je projektovan za lako prenošenje i širok dijapazon primena. Ovaj laptop sa fleksibilnom strukturom može da se spakuje u čitav niz konfiguracija, dok ekran osetljiv na dodir i okretljiv do ugla od 180 stepeni, nudi različite opcije koje se mogu izabrati, uključujući i „laptop“ režim i „tablet“ režim.

Ovaj koncept ušao je u uži izbor od preko 1.000 dostavljenih radova, kandidata za nagradu za dizajn kompanije Fujitsu, na temu „Život sa računarima budućnosti”, na konkursu koji je pokrenut u saradnji sa kompanijom Dizajnbum (Designboom).

(Blic) 

Balada prevarenog dana

Sanjala sam jednom jedan san. More, talasi, rajska plaža. Tamo, na tom pustom ostrvu je moj dom. Živim sama, ali sa svim neophodnim stvarima za život. Provodim dane gledajući u plavi bezdan koji se prostire daleko iznad moje glave. Bacim pogled napred, i vidim samo veliko morsko prostranstvo bez kraja. Nigde ničeg. Samo stene, galebovi, i šuma oko mene. Razmišljam o tome kako nemam nijednog prijatelja. Kad poželim da kažem nešto, usta su mi kao zašivena. Zaboravila sam na govor. Ranije sam pričala sa kornjačama, čak sam im i davala imena. Ali kada ih dozovem, one stoje ukopane u mestu, bledo posmatraju na mene. U tim trenucima sam se osećala poraženom, i odlučila da nikada više ne progovorim. Noći i dani su bili jednolični. Danju, sunce i vetar, noću, hladnoća i kiše. Ležeći jednog dana na plaži, razmišljala sam da li postoji neko iza onog morskog prostranstva dokle dopire moj vidik. Ta misao mi je dala volje da napravim maleni čamac, kojim ću se upustiti u duboke vode. Ne pomišljam na opasnosti koje bi mogle da mi se dogode, već spremno odlučujem da isplovim. Čekajući danima da kiša prestane, napokon dolazi pogodno vreme i ja krećem. U čamcu ima dosta hrane i vode da bih preživela na dugom putovanju. Sa sobom nosim nešto meni veoma vredno. Malenog galeba napravljenog od drveta, kojeg nosim kao lanče oko vrata. Izlazim iz plićaka, i smatram da nema čega da se bojim. Odaljavajući se sve više od svoje obale, gledam iza sebe svoju malenu kućicu koja se sve više gubi u jednoj tački. Već na polovini puta razmišljam da se vratim. Ali nema nazad. Od prejakog sunca, hvata me san. Smatram da je more mirno i da mogu da odspavam malo. Ali sanjam košmar. Osećam da me u snu nešto guši i ja kidam sa vrata svog malenog galeba. Neshvatajući šta držim u ruci, bacam lanče u vodu. Kada sam videla da sam bacila svoju amajliju, krećem za njom. Ali već u vodi, setila sam se da ne znam da plivam. Pokušavam da se uhvatim za čamac, ali prekasno je. Prepuštam se sudbini. Nakon nekoliko sekundi, počinjem da tonem i ja, gušeći se u vodi. Sklopljenih očiju tonem sve dublje, dublje.

I dalje sanjam taj san. Javi se ponekad. Kada razmišljam o njemu, učini me tužnom, jer sam u tom snu samo htela da spasim nešto veoma vredno meni. Ali sam se ipak udavila na opasnom polju. A onda pomišljam, da se u životu možda ne treba previše boriti za onog do koga nam je isuviše stalo."Drveni" prijatelj me je uvukao u zamku, i ja sam izgubila bitku. Možda mi je san zapravo pravi prijatelj.

Osnovac pravi aplikacije za Fejsbuk, sajtove, ima blog...

Čudo od deteta se u Srbiji obično vezuje za neki instrument ili sport. Ali Milan Kragujević je čudo od deteta za komjutere i programiranje. On ima jedanaest godina i već je napravio aplikaciju za čuveni Fejsbuk, ima svoj sajt i po potrebi pravi ih i drugima.

Milan živi u mestu Klenovnik kod Kostolca i u septembru će krenuti u šesti razred. Kompjuterima i programiranjem se, kako kaže, ozbiljno bavi od prvog razreda osnovne škole kada su mu baba i deda kupili prvi kompjuter.

Paleta raja

Preda mnom su šest boja na paleti. Crvena, žuta, plava, zelena, bela i crna. Pano je još uvek beo dok bledo gledam četkicu koja jedva čeka da bude upotrebljena. Plaši se da je ne izdam ,mislim da previše veruje u mene. U glavi mi se mešaju slike koje stvaraju mozaik. Ali ja ne želim mozaik, želim savršenu sliku. Mislim o bojama. Povezujem prošlost, sadašnjost, budućnost. Ustajem i sada se nalazim ispred panoa, drhtavo držeći četkicu u ruci. Koja je boja idealan za početak?Odlučujem se za zelenu. Nanosim je lagano na list, još uvek veoma nesigurno. Bojim samo jednu polovinu lista. Plašim se da ja ovo neću moći. Sedam na fotelju, zurim u pano bojažljivim pogledom. Misao da ne odustajem me vraća na noge. Sada sam ponovo tu, licem u lice sa crtežom. Nastavljam da slikam. Plavom bojim drugi deo hartije. Volim plavu boju, stapam se sa njenom vedrinom. Nanoseći crvenu, u meni se budi zalazak sunca, zato dodajem i njega. Mešam crnu i belu, slikam mostić, a zatim i potočić kojeg čujem u glavi kako žubori. Već priželjkujem da se nađem na takvom mestu. Žutom bojom crtam maslačke preko zelenog dela i zamišljam kako uživam među njima. Ispod kože osećam njihov miris i toplinu. Odaljavam se za trenutak da sagledam svoju sliku. Mislim da veoma lepo izgleda. Savršeno je. Ne želim da pokvarim sliku dodatnim detaljima. Odlučujem da ostavim sve kako jeste. Spuštajući četkicu na sto, zaustavljam se i vraćam nazad pred pano. Nešto nedostaje. Shvatam da sam to ja. Doslikavam malenog čovečuljka na mostiću kako sedi, i posmatra plavi potočić. Sada je savršena. Bacim pogled na četkicu, i ona je zadovoljna, osećam to. Vraćam se u svoju fotelju, gledajući u svoj naslikan raj, zaspim. Sanjam žute maslačke, crveno nebo, potok koji žubori..

Dobrodošlica

Poželeo bih dobrodošlicu novoj blogerki Aleksandri Alle Đokić koja je od sinoć sa nama počela da piše, deli neke svoje misli na blogu Neke moje stvari.

Tako da Alle želim ti puno kvaltitetnih postova!

Srećno. 

Poslednje slovo budućnosti

Prelazim lagano preko praznog lista hartije. Od mene se očekuje da napišem nešto. Ja bledo posmatram crne linije i nesigurno premotavam u glavi reči koje bi trebale da budu ključ mog stvaralaštva. Prvi red mi uliva dosta nervoze. Govori mi da krenem već jednom. Razmišljam kako mi nije prvi put da iskažem svoje mišljenje. Ali zašto baš sada sam stala? Duboko u sebi, nisam mirna. Kao trn iz prsta, izbacujem iz misli prvu svoju reč. Zatim drugu, treću. Jedna rečenica gotova. Na trenutak mi je zaličila na krug. I tako počeh da "crtam" krugove na papiru. Jedan kružić mi je zamirisao na plavo nebo. Iako ne znam kako miriše nebo, ja mu dodajem mirisnu notu. Drugom sam dala ime. Trećem broj. Ostali krugovi su prolazili kroz beskonačnost mozaika, matematičkih teorema, raznih fizičkih oblika. Mastilo je pratilo moje misli, a moja ruka se našla na licu mesta moje mašte. Osetih, da se polako bliži kraj mojih odgovora na postavljeni zadatak. Želim još toliko toga da kažem, da napišem, ali pomišljam da je bolje da zatvorim pukotinu iz koje je potekla lavina mojih misli. Kroz minut, dva, stajem. Pažljivo tražim bilo koji otvor kroz koji bi u moje krugove ušo neki stranac. Ne nalazim ništa. Ali nešto ipak fali. Na oko nevdiljivo, u mojim očima dodajem poslednjem slovu život, sa nadom da će ga neko ceniti. Ali ključ njegove budućnosti, negde duboko skrivam samo ja.

Hakerska grupa Anonymous u ratu sa gradskim vlastima San Franciska

HAKERSKA GRUPA ANONYMOUS STUPILA je krajem prošle i početkom ove nedelje u pravi mali rat sa gradskim vlastima San Franciska, koji je za sada rezultirao objavljivanjem informacija iz baze podataka sistema Brzog prevoza u oblasti zaliva San Franciska (Bay Area Rapid Transit, BART) i protestima ispred gradske skupštine San Franciska i na stanicama gradske železnice.

Novi Fajerfoks 6.0 postao bezbedniji

POSLEDNJE UBRZANO IZDANJE FAJERFOKSA (Firefox), verzija 6.0, stiglo je ove nedelje i mada se već zna koje će značajne promene doneti verzija 7.0, ono što korisnici dobijaju s ovom jeste bolja bezbednost.

Fajerfoks 6.0 je drugo izdanje urađeno po ubrzanom ciklusu započetom u martu koji posle svakih šest nedelja donosi novu erziju. Mozila (Mozilla) je ovom prilikom zakrpila i deset propusta i izdala nadogradnju za verziju 3.6 kojom rešava sedam grešaka od kojih je čak šest različito od onih ispravljenih u verziji 6.0.

Pentagonova superbrza letelica ponovo nestala iznad Pacifika

PENTAGON JE PO DRUGI PUT ZAREDOM izgubio kontakt sa svojim eksperimentalnim hipersoničnim vozilom iznad Pacifika, nekoliko minuta pošto ga je lansirao iz svemira.

Let hipersoničnog vozila broj 2 (Hypersonic Technology Vehicle 2, HTV-2) nazvanog Soko (Falcon), očekivan je u vojnim i aerosvemirskim krugovima s velikim zanimanjem. HTV-2 je trebalo da nošen raketom ode do ivice svemira (zapravo granice atmosfere) i potom se odvoji i projuri kroz atmosferu brzinom od 24.500 kilometara na sat (Mah 20) pre nego što se tridesetak minuta kasnije sruči u Tihi okean, 6600 kilometara daleko od baze Vanderberg iz koje je lansirana.

Ubuntu 11.10 dobija Linuks 3.0

POSLE KONTROVERZE KOJA JE PRATILA izdanje verzije 11.04 operativnog sistema Ubuntu, poznate i pod nazivom „Doterani narval“ (Natty Narval), teško je ne osvrnuti se s nešto optimizma na sledeću verziju 11.10 koja će se zvati „Onirični ocelot“ (Oneiric Ocelot).

Njeno planiranje započeto je u martu, a prošlog četvrtka su i zvanično zamrznute sve ugrađene funkcionalnosti, što znači da se sada, posle tri alfa verzije, može steći jasniji osećaj kako će izgledati ta nova verzija kad se napokon pojavi 13. oktobra

Pogledajte snimak NASA: Sudar dve galaksije

Američka svemirska agencija NASA objavila je fascinantne snimke "bliskog" sudara dve galaksije koje su u sastavu VV 340, poznate i kao Arp 302.

Duguljasta galaksija pri vrhu snimka je VV 340 Sever, dok je spiralna galaksija pri dnu snimka VV 340 Jug. Kroz nekoliko miliona godina ove dve galaksije će se spojiti u jednu, slično onome što će se desiti Mlečnom putu i Andromedi kroz nekoliko milijardi godina. Galaksija VV 340 je locirana oko 450 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje. 

(Blic)

Zemlja u petak ulazi u pojas "zvezda padalica"

Nebeski fenomen koji se zove perzeidi je kiša meteora koja svake godine svoj vrhunac doživljava oko 10. avgusta kada Zemlja prolazi kroz najgušći deo Perzeidskog potoka.

Oni koji su se ovih dana našli u prirodi ili na nekom drugom mestu gde nema mnogo osvetljenja, sigurno su videli poneku zvezdu padalicu.

 

Naime, daleko od snažnih izvora svetlosti može se videti i do 100 meteora na sat zbog čega Perzeidi predstavljaju jedan od najjačih godišnjih meteorskih pljuskova.

Potpisan ugovor za čisćenje reke Toplice

Državni sekretar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Bojan Đurić i predsednica opštine Kuršumlija Vesna Jakovljević potpisali su danas ugovor vredan tri miliona dinara za rešavanje problema divljih deponija u koritu reke Toplice i nabavku komunalne opreme.

Đurić je tom prilikom rekao da je situacija sa otpadom u reci Toplici loša i da ubuduće više neće biti samo akcija jednog građanina već da će se resorno ministarstvo aktivno uljučiti u čisćenje te reke.

Srećan WiFi dan.

Šta je wireless mreža?

Wireless je sistem bežicne racunarske mreže koja za prenos informacija i podataka koristi radio talase. Mreža NST.Wireles je zasnovana na IEEE 802.11x standardu, i radi u frekventnom opsegu 2,4 GHz sa veoma malim snagama koje su reda ispod 50mW (podsecamo da obicni mobilni telefon radi sa snagom od 2W sto je 40 puta veće od 50mW). Kao takva mreža je potpuno usklađena i sa svim evropskim normativima o uticaju na čoveka, kao i svim tehničkim uslovima.

.

Zašto baš ovaj datum 2.08.2011 je uzet za dan WiFi mreže?

 Sam datum podseća na standard WiFi-a: 802.11. Dobro pošto se ta sličnost baš i ne vidi sa našim Evropskim kalendarom ali Američki kalendar odlično podseća na WiFi standard 8.02.11. Još jedna zanimljiva stvar koja je vezana za ovaj datum je ta da će se dan WiFi-a obeleživati svakih 100 godina.

Danas je WiFi mreža u svakodnevnoj upotrebi, koristimo je svakodnevno, kod kuće u kafićima,trgovini.parkovima. WiFi mreža nam omogućuje da ostanemo povezani sa ostatkom online sveta, bez koga je u današnjem svetu teško zamisliti život.

Ne preostaje mi ništa drugo sem da vam čestitam da WiFi mreže.