петак, 16. септембар 2011.

Duhovnost srpskog naroda vekovima se branila perom i mačem


,,Lepa reč i gvozdena vrata otvara." Ali da li biste tek tako otvorili svoje kapije carske neprijatelju koji je došao da vam otme sve što lepu reč predstavlja? Koji se nameračio ne samo na rodnu grudu, na ovaj kamen zemlje naše, već i na čast, tradiciju i našu veru slavnu. Perom biste ga zagolicali, ali to ga ne bi odvratilo. Zato su naši preci koristili zube, motku, koplje, luk i strelu, mač, pušku, život!
Od oca je ostanulo sinu. Pričala mi je baka kako je, dok je pradeda sa jedne strane brda pucao, ona sa druge čuvajući ovce vežbala ćirilicu prutom u pesku. Nije imala Bukvar. Molila je komšije za stare novine i sama slutila šta znače velika crna slova RAT. Upravo ona me je naučila da držim olovku u ruci i prekrstim se. Prošla su vremena kada su glava na panju i telo na kolcu rešavale stvari. Sada se barata mnogo veim buzdovanima protiv kojih naša zaostala zemlja ne može da učini mnogo. Ono što možemo je da sačuvamo deo onih vrednosti koje su imali naši koreni. Da sačuvamo mudrost i hrabrost na prvom mestu. I da se ponosimo našom tradicijom, pismom, književnošću i da koristimo mač u našim ustima koji ostavlja rane koje najviše zabole.

2 коментара:

Постави коментар

Blogger news

Pažnja

Creative Commons лиценца
Ово Neke moje stvari - Blog , чији је аутор Milos MIladinovic, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Без прерада 3.0 util.Unported .
Засновано на делу на nms-s.blogspot.com.

Blogger templates