среда, 04. септембар 2013.

Društveno, ekološko stanje svesti

Jasno je kao dan da nivo svesti o ekologiji u našoj zemlji nije na najvišem nivou, izgled naših gradova, zagađenje koje nas okružuje dovoljno govori.
Ali ja bih priču o (ne)ekologiji sveo na lokalni ,,sektor" gde sve počinje.
Verovatno se čuli za krilaticu: ,,Razmišljaj globalno, deluj lokalno", naše komšije/susedi, Hrvati su osmislili sasvim dobar slogan koji mi možemo primeniti kod nas.
Definitivno se o ekologiji vrlo slabo govori a kamoli i brine.
Kako svet na mladima ostaje ovaj tekst je posvećen upravo mlađoj populaciji i njihovom odnosno prema prirodi i okruženju.
Formiranje ekološke kulture je zadatak nimalo lak, pogotovo ako imamo u vidu da je društveno ponašanje bilo vrlo destruktivno (svesno ili ne), prema prirodi i uopšte prema sopstvenom okruženju, u našoj zemlji.

Imam jednu priču koju bih podelio sa vama a koja je govori o tome koliko je zapravo svest kod mladih ljudi o životnoj sredini vrlo nizak. Naglašavam da ne generalizujem, postoje i pozitivni primeri na koje bi trebalo svi da se ugledamo.


Sticajem okolnosti našao sam se u jednom vrlo veselom društvu, mladih ljudi, studenti, pilo se,  bilo je par plastičnih čaša i nekoliko flaša soka, piva. 
Bilo nas je oko desetak, rešili smo da promenimo lokaciju i krenemo dalje.
Svi su lagano ustajali neki su se već udaljavali od mesta gde smo sedeli i od njih desetak koliko ih je bilo samo se jedna devojka setila da kaže: ,,Pa zar će te ovo, ovako, ovde da ostavite?".
U sledili su odgovori: ,,Da li si ti normalna, ko još to skuplja, nije to moj posao, zna se ko to čisti".  
Gledao sam ih u neverici, u trenutku sam pomislio da se šale i da će se vratiti da joj pomognu ali ne oni su nastavili dalje.
Šta sam drugo mogao da uradim nego da joj se pridružim i da sve skupimo za šta nam je trebalo manje od jednog minuta!
Vrhunac svega je da je pored nas bila još jedna grupica koja je dobacivala: ,,Hoćete i naše da počistite" uz onako grohotan smeh.

I sami možete zaključiti da je ovo dobar primer o tome kako je negde nešto zakazalo, da li je u pitanju
kućno vaspitanje ili škola, država, kriza i itd to će već neko stručan da istraži i razjasni.
Možda neko kao Ho'rešio, mada u svoj toj konfuziji bi se i on pogubio.
Eto ta devojka je pozitivan primer, jeste da je u manjini po razmišljanju i shvatanjima ali je definitivno glas razuma, svetionik na oblama Srbije, kakva treba biti.
Naravno u Prokuplju postoji udruženje građana (ili kako se to već definiše) ,,ORUK".


Kako ne bi u ovoj priči preovladavao negativan primer namerno sam spomenuo pozitivan primer te devojke (koju ovim putem pozdravljam) i članova ,,ORUK-a".
Eto kako bih uspostavio ravnotežu između dobrog i lošeg, makar ovde na blogu.
Nadam se da će se situacija popraviti, mada sumnjam da hoće sama od sebe.
Na tome se mora raditi i iz korena promeniti način razmišljanja.

5 коментара:

Постави коментар

Blogger news

Pažnja

Creative Commons лиценца
Ово Neke moje stvari - Blog , чији је аутор Milos MIladinovic, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Без прерада 3.0 util.Unported .
Засновано на делу на nms-s.blogspot.com.

Blogger templates