четвртак, 25. август 2011.

Polovina realnosti


Nikada ne pridajem toliko pažnje levom uglu sobe. Bilo čije sobe. Tvoje, moje.. Da li je svaki ugao usamljen toliko, koliko je u ovom trenutku baš ovaj? Ispuniću tvoj nedostatak. Želim da ti pokažem da i na ovaj način možeš biti svetliji, srećniji, izmamiću osmeh u nekoj dubokoj pukotini. Prvo, docrtaću ti okice koje svetle u mojim mislima poput ljubičastog žada. Krupne perle nižu se i čine krug koji obavija duboku zenicu tvoga oka. Malo ispod oka, stavljam mladež. Mali, crveni mladež koji ima oblik amebe. Kao i ta mala životinjica, moći ćeš da menjaš oblike, prelazeći s jedne na drugu stranu zida. Dajem ti čulo vida, sluha, dodira.. Zamisli ispred sebe mali vrt sa decom koja se igraju u tvom malenom krajičku. Da, to je samo tvoja zamisao. Osećaš li radost u svom srcu? Naravno da sam ti dala i srce.. Ono će ti pomoći da osetiš tuđe varnice ljubavi, sreće, straha, boli. U svojoj duši imaćeš veoma lepih momenata u tom polumraku. Znam da svakog trena očekuješ da ti poklonim najveći deo svoje mašte. Tužan si, osećam. Dugujem ti objašnjenje zbog čega ipak ne činim taj korak. Sigurno se pitaš zašto samo jedno oko, mladež, i emocije.. Jedno oko kako ne bi video u potpunosti šta se zaista dešava. Mladež promenljivog oblika, kako bi mogao da pobegneš od realnog stanja. Emocije da bi osetio sve što i ja osećam. A ostaješ bez najvećeg poklona, bez usana, jer kao i ja, shvatićeš, da sve što osetiš, bolje je da nikom ne kažeš..

5 коментара:

Постави коментар

Blogger news

Pažnja

Creative Commons лиценца
Ово Neke moje stvari - Blog , чији је аутор Milos MIladinovic, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Без прерада 3.0 util.Unported .
Засновано на делу на nms-s.blogspot.com.

Blogger templates