Opet smo ...

Sve ovo, je prešlo svaku meru. Što bi naši ljudi rekli došlo preko glave pa nema gde više.
Mislim da je ljudima više muka svega, dosta im je ucena oko ulaska u EU, ma ne moramo uopšte i ući, ne vidim da je nešto Grčka od toga imala koristi osim što Grci plaćaju dodatni porez.
Evo sada ovih dana EU je osudila napad na vojnike KFOR-a koji su u samoodbrani pucali na Srbe koji su svojim krivudanjem dok su bežali od ,,gumenih" metaka ugrožavali njihov vid. O tome možete lepo pročitati na sajtu  Njuz - vesti u ogledalu . Tu je na vrlo duhovit način opisana trenutna situacija na Kosovu i Metohiji.
Političari kao političari već polako ulaze u predizbornu kampanju, već se tu i tamo mogu videti tekstovi o velikim poslovima i velikom novcu koj samo čeka da oni dođu na vlasti i onda će sve biti mnogo bolje.
Ta retorika se stalno ponavlja, odnosno na svakim izborima. Ajde sada da ne ispadnem ,,Hejter" i da svuda vidim, tražim negativno, iskreno se nadam da će neko nešto promeniti. Odnosno da će doći neko ko bi bio pravi domaćin, neko ko bi tako vodio zemlju.

Vinski metež

U toj sobi koja beše ispunjena polumrakom, čuh graju ljudi. Uđoh iz radoznalosti da pogledam ima li nekog poznatog meni.. Videh par poznanika, nasmejanih, lepo odevenih, spremni da me okupiraju svojim pozdravima. Divno mirišu, zaista. Trudili su se da ne gledaju na mene kao na čudaka. Svi se oni bave poslovima koju su na daleko višoj stolici od moje. Naravno, u njihovim očima sam video mnogo neiskrenih reči, dodira, osećao sam čak i licemeran vazduh koji je dopirao od osobe kojoj sam bio okrenut leđima. Svako od tih ljudi je nekada u prošlosti razmenilo par reči sa mnom. Oduvek sam imao osećaj da, kada mi je bilo ko ispričao nešto o sebi, svoj problem, rešenje, dilemu, ubeđenje, kao da sam odmah sve te tajne stavljao u posebne delove. Ti njihovi delovi koji su postajali vremenom moji su se taložili. I ja sam se osećao posebno. Drago mi je bilo što su ljudi želeli da mi kažu toliko toga i osećali potrebu da podele sa mnom nešto njima veoma vredno. Sa čuđenjem sam naravno uvek odreagovao, ali sam saslušao do kraja. I nisam ih prekidao u svom trenutku govora. Gomilao se broj takvih osoba koje su čas po čas želele da mi nešto ispričaju. Nisam shvatao zašto to rade, nismo se poznavali toliko dobro a već sam znao suštinu problema koji vuku godinama unazad za sobom. I tako je svima trebao momenat moje pažnje. Mog odobravajućeg trenutka, kao da se slažem sa svim tim. Klimao sam glavom na sve što sam razumeo, ali i na ono što nisam. To što nisam razumeo, kada bih ostao sam, pokušavao bih da rešim u svojoj glavi. Neko bi zaželeo nekad čak i savet. A onda počeh da razmišljam, da li bi iko od njih voleo da čuje ono što ja imam da kažem. Da li da probam da sa nekim stupim u tako otvoren razgovor posle samo par dana spoznaje. I odlučih da odaberem neke. Tako prvom ispričah šta me je danas iznerviralo. Drugom šta me je oduševilo, trećem o čemu sam pisao. Ali oni nisu ćutali na sve to. Prekidali su me čim bih počeo da pričam. Kada bih napravio pauzu u trenutku razgovora, ovaj bi je iskoristio da započne neku svoju priču. Stanje kajanja što sam se uopšte upustio u deljenje svoje vasione se javilo odmah nakon završene priče koju sam i ovog puta saslušao do kraja. Pomislio sam da sa još nekim neće biti tako, ali bilo je.. Bacih se u razmišljanje zbog čega su svi tako sebični. Možda nisam dobro izvršio pretragu. Kada bi postojale kategorije ljudi, birao bih onu gde se najviše sluša i ćuti. KOliko samo prija osećaj dok slušaš nekog i ćutiš. I umesto bilo koje izgovorene reči na kraju, samo uputiš topli pogled koji je već grlio svu tu silinu ćutanja i skladištio sve izgovorene rečenice na mestu gde ga niko ne može pronaći. I tako ja nastavih sa svojim starim ćutanjem. I slušam. Slušam sve njihove lepe, slabe, najsvetlije trenutke. Jer svi ti trenuci ne mogu biti izuzetni ukoliko ih ne podeliš sa nekim. I tako se svaka tuđa priča penje mojim visokim stepenicama koje vode do vrha značaja..

Facebook - špijunaža

Tvrdnje u kojima se navodi da nas Facebook špijunira i nakon našeg izlogovanja sa Facebook-a su se ispostavile kao tačne.

Naime kako prenosi ,,Blic" Facebook je u početku priznao da špijunira korisnike da bi zatim kasnije rekli kako je to u stvari greška i da se zahvaljuju na pomoći blogeru Australijancu Srpkog  porekla Niku Čubriloviću.

Navali narode, sa nama će biti mnogo bolje

Navali narode, sa nama će biti mnogo bolje. Ulicama će teći med i mleko, posla će biti za sve, samo mi da dođemo tamo gde smo trebali odavno da budemo!

Ja jedva čekam izbore, odnosno predizbornu kampanju. Zašto? Pa čuo sam neke priče da uskoro dolazi na red i moja ulica koju su trebali odavno da asvaltiraju. Ja nisam daleko od glavnog puta koji je asvaltiran ali dok dođem do njega, pa kao da sam iz njive izašao. Posebno noću, imam neke ,,indijance" od komšija koje su polomile uličnu rasvetu, tako da kada noću treba da krenem negde obavezno ponesem jednu malu baterisku lampu da bih osvetlio put kako ne bih zaplivao u jednu od hiljadu bara. 

Ništa, sada mogu samo da čekam i da se nadam da će se ovi ,,odozgo" smilovati. I komšija ko god da si prestani više da lomiš uličnu rasvetu, ako si na mrak navikao vrati se lepo u šumu, tu imaš i blata i mraka.

Stara navika

Padam na svoje tle. Osećam te ponovo u svojoj blizini. Tiho mi prilaziš, ali tvoji bučni koraci te odaju. Dolaziš da mi ometaš još jednu ivicu mog stvaralaštva. I sada, kada si tu, dopusti mi da se po ko zna koji put potrudim i spoznam sve četiri strane tvog postojanja. Tvoj milimetarski razvoj utiče na moju poslednju misao koja prati ovo kišno slivanje niz bezdan. Obožavam tu prazninu koja sledi svako najmanje rastojanje. Daješ mi nabacane note, koje pokušavam da rasporedim na svom notnom sistemu. I uvek je tvoj violinski ključ daleko od bilo koje dodirne tačke. Linija.. Jedna ravnodušnost koja želi biti ispunjena tvojom večnošću. Izazivaš me i daješ znak da opet rizikujem sudbinu tvoje opasnosti. Kada bi samo na trenutak utonula u tu besmrtnost koja kruži oko nas kao naelektrisani oklop. Želiš da me promeniš. Shvati. Ne želim tvoju moć ni na vrhovima svojih prstiju. Nemoj da mešaš osećaje koji daju uzroke svakom sledećem koraku. Prija mi ova hladnoća i tvoja želja da odustaneš od manipulisanja mnome. Daješ mi motiv koji uliva u moje uši preglasnu muziku. Sada je nova navika glasnija od tebe. Svesna si da tek sada ne možeš ništa promeniti. Odaljavaš se polako i tvoj bljesak obasjava presušene puteve nekadašnjih reka. Tvoje jedro se ukopava u jednom mestu i ja ga puštam da tu ostane. Nailazi novi momenat. Prilika je da ti se obratim kao starom poznaniku. Sada kada potpuno nestaješ, daj mi dozvolu da ti priđem još jednom. Volela sam nekada taj dodir zbunjenosti. Razlikovaću sve. Promeniću sve. Uživaću u uspomeni koju si mi ostavila pred poslednjim vratima. Sigurno ćeš se javiti opet. Ali gledaj da to bude retko. Ili je to prevelika reč za tebe? Iako to ne želim, ipak svrati ponekad. Hajde. Sada kreni, i zatvori i ova vrata. Ali ne ostavljaj uspomenu. Odlazim i ja. Neshvaćena kao i ti. Sretnimo se u trenutku izgubljenosti na istom uglu koordinatnog sistema. A mene će pratti svaki delić tvog razuma..

Kineska „Nebeska palata“ spremna za put u orbitu

Lansiranje prvog kineskog svemirskog modula planirano za kraj ovog meseca označiće početak programa ove zemlje za razvoj sopstvene orbitalne stanice. U trenutku kada su Sjedinjene Države stopirale letove spejs šatla, dok je nakon pada ruske rakete nosača „sojuz” budućnost međunarodne svemirske stanice ISS neizvesna, Kina se priprema za osvajanje kosmosa.

Pomoću modula “Tijangong-1”, u prevodu “Nebeska palata”, Kina će vežbati manevre spajanja letelica u orbiti i testirati tehniku neophodnu za svemirsku stanicu. Osim ovog prototipa, na kosmodromu Džiučuan u provinciji Gansu lansiranje spremno čeka i svemirski brod “Šendžou 8” (“Magični brod”). Mada termin lansiranja modula još nije zvanično saopšten, prema saznanjima agencije DPA u Pekingu, ovaj događaj je planiran za 27. septembar.

Una noches memorable

Posvećeno Potpisu Omladine

*Napomena: Akcija oslikavanja je krenula 12. avgusta 2011. godine. Predstojeći događaji opisani su od dana kada sam prisustvovala prvoj večeri akcije.

Spomenuta imena nisu izmišljena, kao ni bilo koji drugi događaj.

21. avgust 2011.

Plan je bio da samo prošetamo gradom. Ali glas sa druge strane žice je rekao:

" Mogli bismo do mesta gde se radi oslikavanje".

Naravno da nisam imala pojma koje mesto i kakvo oslikavaje. Ali rekoh. Ma hajde, što da ne. Našli smo se blizu moje ulice i krenuli do mesta prepuno umetničkih duša.

Kada smo stigli, bila sam zbunjena uvidevši toliko ljudi na jednom mestu. Bilo je mnogo njih koje nisam poznavala, ali i onih koje sam znala. Priključila sam se mom društvu sa kojim sam izlazila već puna dva meseca. Na zidovima, na kojima se radilo oslikavanje, bilo je završenih i nezavršenih murala. Fantastično su izgledali. Bila sam oduševljena. Ubrzo sam primetila ko su u stvari glavni i odgovorni za ovakav događaj, ali sam takođe i videla, da su i mnogi koji su bili u prolazu želeli da se late četkice i ostave svoj obojeni trag na zidu. Bilo je muzike, zabave, smeha, priče, mnogo međusobnih upoznavanja. Atmosfera je bila povodljiva. Prosto nisi mogao a da ne zastaneš na trenutak i vidiš šta se tu dešava. Te večeri sam saznala da su i dvojica Meksikanaca uključeni u ovaj projekat. Prišla sam i upoznala se sa njima, sa željom da čujem uživo španski jezik, a i samim tim se oprobam u svom znanju istog. Jedan momak se zvao Heronimo Rosales Akosta, dok drugi Tavo Alvarez. Tokom razgovora sa Heronimom, saznala sam kako su oni dospeli do ove akcije. Naime, bili su na Belom Kamenu u okviru likovne kolonije, poslao ih je njihov profesor iz Meksika. Došli su u Prokuplje iz radoznalosti, međutim naišli su na umetnike iz akcije oslikavanja i pridružili se njima. Komunicirali smo na engleskom, jer je bilo mnogo lakše. Uzgred sam saznala i nešto više o životu u Južnoj Americi i nakon deset minuta razgovora sa Meksikancem, vratila sam se društvu. Drugarica mi je rekla da se društvo složilo da krenemo kući, ali ja sam htela da ostanem. Međutim, krenusmo. Sa mnogo pozitivnih emocija, nadala sam se sutrašnjem umetničkom okupljanju.

Duhovnost srpskog naroda vekovima se branila perom i mačem

,,Lepa reč i gvozdena vrata otvara." Ali da li biste tek tako otvorili svoje kapije carske neprijatelju koji je došao da vam otme sve što lepu reč predstavlja? Koji se nameračio ne samo na rodnu grudu, na ovaj kamen zemlje naše, već i na čast, tradiciju i našu veru slavnu. Perom biste ga zagolicali, ali to ga ne bi odvratilo. Zato su naši preci koristili zube, motku, koplje, luk i strelu, mač, pušku, život!

Od oca je ostanulo sinu. Pričala mi je baka kako je, dok je pradeda sa jedne strane brda pucao, ona sa druge čuvajući ovce vežbala ćirilicu prutom u pesku. Nije imala Bukvar. Molila je komšije za stare novine i sama slutila šta znače velika crna slova RAT. Upravo ona me je naučila da držim olovku u ruci i prekrstim se. Prošla su vremena kada su glava na panju i telo na kolcu rešavale stvari. Sada se barata mnogo veim buzdovanima protiv kojih naša zaostala zemlja ne može da učini mnogo. Ono što možemo je da sačuvamo deo onih vrednosti koje su imali naši koreni. Da sačuvamo mudrost i hrabrost na prvom mestu. I da se ponosimo našom tradicijom, pismom, književnošću i da koristimo mač u našim ustima koji ostavlja rane koje najviše zabole.

Žaoka

...Ta žitka tečnost predivne boje, mirisa i ukusa od koje ostaje slast na usnama a ima i lekovito dejstvo...Još jedan dokaz da je priroda savršena. Uživam u svakoj kašičici i zahvalna sam što postoji. Jer neko je morao da preleti pola neba za gram

toga, a na tom putu, negde na čardaku, sreo je mene. I to beše to. Zaboravivši koliko nam je med potreban, osetila sam strah. Bio je obostran. Povredila sam ga...prekim pogledom, povišenim glasom, nepoverenjem. I uzvratio mi je bol u samoodbrani po cenu života. A TA bol! Crvenilo, otok..A nigde ni jednog belog, dragog, kamenčića da me uteši. Setila sam se njih sada kad mi trebaju. Gde sam bila pre.

Ostala je žaoka. Čini mi se da i dalje tu stoji, pod kožom, u mislima, srcu...Otok se smanjio ali crvenilo je i dalje tu. Zgrušala se krv...od srama.

Sada ređe izlazim van. Hladno je, greje me čaj. Ovog puta bez meda. Od topline i sveopšte prijatnosti polako tonem u san...baš ,,kao pčela u žlici čaja".... plutam...Pčela!? Ne, ovo je osa! Uzimam knjgu zbog koje sam, naravno, i zaspala i ...BAM! Pa svejedno bi umrla, ovako ili onako. A ja sledeći ubod ne bih mogla da izdržim, postala sam alergična.

Ne želim više da glumim Juliju...

,,Med ne bi bio med da ga pčela ne pravi, led ne bi bio led da ga vatra ne kvari. Da te voli ponovo neko mora biti lud. Ja shvatila sam da...je sve to uzalud."

Ostaje pitanje da li je ljubav med ili žaoka?!

Stanje relativiteta

I jedna za drugom se mešaju u glavi. Ova kaže:"e sad je ovo".. Ona kaže:"šta se to čuje".. Hiljadu je misli u malenoj fioci, negde na polovini puta između desne hemisfere i sivih ćelija. Biram desnu stranu jer mi je ona uvek bila najdraža. Sivu boju jer su moždani putevi zamagljeni. Dok gledam tamo negde, osećam svaku pulsirajuću tačku. Na toj neravnoj površini, vulkani krvi izbacuju iz sebe vreo mlaz, koji eksplodira u dalekoj tmini kao vatromet. Bezbojne varnice svetlucaju, i otežavaju disanje. Vazduh ulazi kroz zakrčene alveole, koje sa naporom odvajaju belo od crnog. Dragocena nit, bez koje ne bi živeli, izlazi iz začaranog prstena i pada niz vodopad propustljive mase. A nakon toga, ko zna.. Stopalo preko stopala. Dok se telo pomera, nadražena koža kroz svoje pore uzima jedan po jedan trzaj snage. Prvi nivo je boje krema. Na prelazu u drugi nivo, hiljaditi deo te iste snage rasparčava se na još hiljade delova koji traže svoje mesto u sledećem nivou. Već na trećem, suočavaju se sa bojom trule višnje. Ona dozvoljava prolaz samo na kraju svoga zamka. Ali snaga nalazi izlaz i ide dalje. Stiže do drhtave praznine, i tu završava svoju vožnju. Još samo osećaj na velikoj površini, na sred koje je rupa, ispunjena isprekidanim linijama. Svaki udisaj, sladak je i gorak. Pecka, boli, prija, želi da izađe na slobodu. I polako, ovim rečima, kida svoju membranu i izlazi kroz debeli sloj slatko-gorke iluzije. Tu nema nivoa, ali ima oblaka. Mračnih oblaka, bez nevremena. Vreme je mirno, i još za koji minut i biće slobodan. Zeleno okruglo biće, pojavljuje se kao aura iznad velike površine sa rupom. Posmatram je, lebdi i dotiče mnoštvo drugih aurica. I svaka od njih ima svoj osećaj. Dok se sudaraju, prave mali crveni bljesak. I svaki taj bljesak pukne kao balon od sapunice. Kraj igre je ovde. One ostaju u stanju relativnog mirovanja dok ne izgube svoj osećaj.

Satelit pada, čuvaj glavu.

Kako NASA iznosi a prenosi web portal radia S uskoro će pasti satelit "L'Upper Atmosphere Researć Satellite" (UARS)

,,Satelit koji je težak šest tona i koštao je 735 miliona dolara, lansiran je pre 20 godina. 

Cil njegovog slanja u svemir bio je proučavanje klimatskih promena na Zemlji. 

U narednih nekoliko sedmica će se potpuno raspasti i njegovi delovi će dotaći naše tlo,

 u zonama koje su gusto naseljenje.

Po proračunima NASA stručnjaka delovi će pasti u Evropu, 

Severnu i Južnu Ameriku i Aziju."  

Pročitajte još na Radio S

Sada mene zanima gde će pasti, jer ja nisam uspeo da pročitam gde će konkretno pasti ti delovi ,,jer se ne mogu kontrolisati".

Navodno je korišćen za ,,za istraživanje klimatskih promena na Zemlji" ali dobro neka im bude, jer samo čik neka padne bilo šta USA na kuću koja je još uvek ne izdrmana od bombardovanja, tako ću da se mrštim i negodujem da ću pravdu potražiti u međunarodnom sudu ne-pravde pa će mi oni sve lepo izmiriti.

A možda opet promaši ko zna, uglavnom ovo je lutrija svetskog renomea,

 pa ćemo videti koje ,,srećni dobitnik!

Više od 100 miliona ljudi aktivno koristi Tviter

Društvena mreža za slanje kratkih poruka, “tvitova”, objavila je da trenutno ima više od 100 miliona registrovanih aktivnih korisnika koji se na njega priključuju najmanje jednom mesečno.

Među korisnicima, sve više upotrebljava “Tviter” preko nekog od prenosivih uređaja, tako da se, kako je izjavio izvršni direktor te čuvene društvene mreže Dik Kostolo, broj konekcija preko prenosivih uredjaja povećava za više od 40 odsto svakog tromesečja već godinu dana.

Broj aktivnih korisnika “Tvitera” se povećao za 82 odsto od početka 2011. godine, a 40 odsto njih čita poruke, ali ih lično ne objavljuje, prenela je francuska agencija AFP.

Broj poseta “Tviteru” se trenutno povećao na više od 400 miliona, dok ih je početkom godine bilo 250 miliona, ali još ima mnogo ljudi koji nemaju profil na “Tviteru”, a koriste ga svakodnevno, naveo je Kostolo, oslanjajući se na podatke dobijene preko “Gugla”.

Broj poruka koje cirkulišu “Tviterom” dostigao je u proseku 230 miliona dnevno, što predstavlja rast od 110 odsto od početka godine.

Kostolo je istakao i napredak “Tvitera” vezan za njegove performanse, kao i da taj Internet sajt, koji je prošlog meseca objavio nova finansiranja u visini od 400 miliona dolara, ne oseća nikakav pritisak za ulazak na berzu.


(Blic)

Druidi novog doba

Kao što je Malina Fišer u svom postu Svima vama koji idete u medicinsku školu ...  lepo napisala, ljudi kada već toliko učite mučite se naučite svoj posao do kraja da se ne bi dešavale situacije kao recimo čovek ode u bolnicu zbog oštećenja nokta a onda dođe do toga da moraju da mu iseču nogu do kolena i pritom mu neki sa strane ,,uvale" protezu koju ne može da koristi jer nogu nije pripremio terapiom. 
Bio je poslat u Niški klinički centar, ljudi su gore ocenili da nije ništa strašno i da to mogu da srede u Prokuplju.
Međutim naišli su praznici nigde nikog nije bilo ni  lekara, tako da su mu posle praznika odsekli nogu do kolena.
Slučajno je taj čovek moj deda pa znam celu situaciju.
Da li to sa vremenom lekari, pojedini lekari, postaju mesari ili moderni druidi? Da li zaborave vrednost zdravlja, života?

Svet u kome živimo

Ovo je moj sastav na gore navedenu temu iz druge godine srednje. Nađoh ga ovih dana pa reših da podelim sa vama.

Jutarnje vesti:

,,Španija potvrdila da neće priznati nezavisnot Kosova; Zbog višednevnih padavina porast nivoa vode na srpskim rekama-preti opasost od poplava; 12. marta šestogodišnjica tragično preminulom premijeru, dr Zoranu Đinđiću; Vreme sumorno i tmurno, mestimično sa kišom."

,,Čašu meda joj niko ne popi da je čašom žuči ne zagrči. Čaša meda ište čašu žuči, smješane najlakše se piju." Ovo je moja vodilja. U stvari, ovim samo pokušavam da nađem opravdanje za sve nepravičnosti koje se dešavaju, ne tako retko. Svet je jing-jang. Samo u ovom našem je izgleda ona bela tačkica u crnom delu postala siva od okolne buđi i postaje sve tamnija i tamnija dok se ona crna na beloj polovini sve više širi. Kopno i voda, rat i mir, raskoš i beda....beda...mržnja i mržnja...smrt! Ušla sam u ovo sa jednim ciljem, ali sada vidim da nije vredan mastila iz moje hemijske-niko neće ništa preduzeti. U stvari, verovatno neće ni čuti ovo. Ma zbog čega bih uopšte pominjala Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, rat na Kosovu, rat u Vijetnamu, rat u Iraku, Palestini...Kao da mi ne osećamo posledice velike ekonomske krize. Neka...,,Po sto je puta srećan svako ko veru nije izgubio."

Iskoristiću poslednji trzaj ruke kao apel: ,,Pre nego što krenete da menjate svet, promenite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo lepši kada bi svako popravio česmu ili makar zube!"

Сам је човек који јасно види

А погледај ме, свете. Милим ти по површини. Милим ти по кори. Ниси ли, свете, бар мало голицљив? Нећеш се окренути и рећи: ,,Ено једног мог поданика. Једног из гомиле млевеног меса са блиставим очима које не крију баш ништа, са прстима који се протежу као птици. Гле, ено га! Врло важно." А погледај ме, свете!

И онда се пробудиш. И не знаш који је дан и које место. Људи су ужурбани. Улице сиве. И над покислим парком наднело се отужно зелено лишће.

Blog Neke moje stvari dobio još jednog autora.

Kao da je postao običaj da novi autori na blogu svoj prvi post  napišu uveče. Tako nam se sinoć pridružila i Malina Fisher sa svojim postom ,,Svima vama koji idete u medicinsku školu...".
Odličan post pročitajte ga.
Sve što još mogu je da poželim Mailini puno dobrih i čitanih postova!
Dobrodošla!

Свима вама који идете у медицинску школу...

...или планирате да се бавите медицином : Дајте људи, учите! Не због оцена, похвала, поноситих родитеља, стипендија, сопствених привилегија ако нисте довољно себични. Због живота! Због свих живота на овој планети. Због ваших бака и дека, очева, мајки, браће, сестара...због свих људи који вас воле. Због тога што један живот није мала ствар. Због вас самих! Није довољно да имамо једног доброг интернисту. Тај интерниста ће једног дана можда ослепети. Колико пута сте и сами изговорили: ,,Ма шта па лекари знају ! " Па како слутим, ови наши данашњи не пуно. Да ли су криви, не знам. Али ако проблем постоји ја нисам за то да се гледа ко је крив, већ да се нешто промени из корена. Зато апелујем највише на оне које желе да упишу средњу медицинску школу и све оне који су можда баш ове године уписали.

Otkrivena zvezda koja ne bi trebalo da postoji

Astronomi su otkrili 13 milijardi godina staru zvezdu u Mlečnom putu koja ne bi trebalo da postoji, prema fizičkim zakonima koje poznajemo.

 Naučnici su naveli da se ta zvezda u potpunosti sastoji od helijuma i vodonika i da se nalazi u "zabranjenoj zoni" formiranja zvezda, piše "Digitalni žurnal" (Digital Journal).