субота, 03. септембар 2011.

Свима вама који идете у медицинску школу...



...или планирате да се бавите медицином : Дајте људи, учите! Не због оцена, похвала, поноситих родитеља, стипендија, сопствених привилегија ако нисте довољно себични. Због живота! Због свих живота на овој планети. Због ваших бака и дека, очева, мајки, браће, сестара...због свих људи који вас воле. Због тога што један живот није мала ствар. Због вас самих! Није довољно да имамо једног доброг интернисту. Тај интерниста ће једног дана можда ослепети. Колико пута сте и сами изговорили: ,,Ма шта па лекари знају ! " Па како слутим, ови наши данашњи не пуно. Да ли су криви, не знам. Али ако проблем постоји ја нисам за то да се гледа ко је крив, већ да се нешто промени из корена. Зато апелујем највише на оне које желе да упишу средњу медицинску школу и све оне који су можда баш ове године уписали.

Нека су професори бауци-не плашите се. Нисте ви ту тренутно због њих. Нека ни они не знају да вас науче-књиге знају. Интересујте се. У медицини, макар у оним гранама које су истражене, нема нелогичности. То се зна одавно. Научите то, да бисте сами могли да размислите и откријете нешто ново о најсложенијој ствари на свету-људском телу. Напорно је - ЖИВОТ је напоран! А ви треба да га спасите. Не да поправите браву на вратима, не да заварите ауспух, не да реинсталирате компјутер, не да узгајате кромпир (што никако не омаловажавам, јер, шта бисмо јели? ) Не, већ да помогнете овим диносауросима. Да олакшате онима који болују. Да смањите број оних који због неког пате. Волела бих да буде много мање оних који ће уписати медицинску школу да би ако схвате да учење није за њих, могли да буду медицинске сестре. Још боље у Норвешкој! Тачније: исфрустриране медицинске сестре! Оне које када их видите, уместо да вам буде лакше, да вас утеше, поклоне осмех и упуте, дерњају се на пацијенте, испијају кафе са колегеничицама још исфурстриранијим сестрама са којима се такмиче у зависти, плиткоћи и гордости, јер знања да са њим стану у трку немају. Да, сви их знамо, то су оне којима пожелите да подметнете ногу (па макар била и у гипсу) како би се смандрљала са оних штикала.
Или нека, када вас питају: ,,Зашто баш медицинска школа?" ваш одговор буде: ,,Зато што волим да помажем људима и зато што ме то занима!" или будите АСТРОНАУТИ! Друга планета ме не интеесује! Иовако после медицинске можете да упишете било који факултет, а ако будете имали среће, плата ће вам бити још већа. Ма крадите ако хоћете! Али не дирајте нешто у шта се не разумете и не желите да га разумете, или не можете. Није срамота рећи: ,,Не знам". Заправо, тиме бисте, уместо лоших дијагноза, пацијенту учинили огромну услугу. Неко, ваљда, зна. Неко ће у овој држави можда коначно престати да се жали да је систем лош, да је школство очајно, да стане решено и да се бори за оно што је наумио - ДА БУДЕ ПРИЗНАТИ ДОКТОР СПЕЦИЈАЛИСТА У КОГА ЋЕ ПАЦИЈЕНТИ ИМАТИ ПОВЕРЕЊЕ И КОЈИ ЋЕ АКО НЕ СПАСИТИ НЕКОМ ЖИВОТ ОНДА МУ ОЛАКШАТИ БОЛИ, без обзира на бирократију, администрацију, корупцију, завист, сплеткарања, оговарања. А ми други ћемо да се боримо да променимо (макар што се мене тиче ) систем школовања. Да нешто олакшамо, нешто отежамо, али да учинимо да буде успешније! Јер то је кључ напретка.
И за крај, оно што увек кажем: Верујте да можете, вера је пола пута до успеха!

2 коментара:

Постави коментар

Blogger news

Pažnja

Creative Commons лиценца
Ово Neke moje stvari - Blog , чији је аутор Milos MIladinovic, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Без прерада 3.0 util.Unported .
Засновано на делу на nms-s.blogspot.com.

Blogger templates