Ja jedva čekam izbore, odnosno predizbornu kampanju. Zašto? Pa čuo sam neke priče da uskoro dolazi na red i moja ulica koju su trebali odavno da asvaltiraju. Ja nisam daleko od glavnog puta koji je asvaltiran ali dok dođem do njega, pa kao da sam iz njive izašao. Posebno noću, imam neke ,,indijance" od komšija koje su polomile uličnu rasvetu, tako da kada noću treba da krenem negde obavezno ponesem jednu malu baterisku lampu da bih osvetlio put kako ne bih zaplivao u jednu od hiljadu bara.
Ništa, sada mogu samo da čekam i da se nadam da će se ovi ,,odozgo" smilovati. I komšija ko god da si prestani više da lomiš uličnu rasvetu, ako si na mrak navikao vrati se lepo u šumu, tu imaš i blata i mraka.
2 коментара:
Miloše, ne znam gde živiš, ali ako čekaš da se smiluju, nećeš dobro proći. Znaš kako kažu, "ni majka ne ustaje dok dete ne zaplače". E, preporučujem da im se popneš na glavu dok ne dobiješ ono što ti treba. To se pokazalo kao jedini dobar metod. :-)
Šta da vam kažem, ja sam ne mogu i ne želim da se borim za celu ulicu jer oni izgleda čekaju sve na gotovo. Izgleda kao da meni samo smeta to blato i mračna ulica. Zato u ovom primeru u koliko sama država ne asvaltira ona će još dugo ostati nažalost u takvom stanju u kakvom je sada.
Постави коментар