четвртак, 19. јануар 2012.

Progres


I tako svačija priča započinje tamo negde, i traje izvesno vreme..
Onaj ko je svestan prolaznosti vremena, smatra da nedovoljno brzo završava svoje poslove. To je jedan od kvaliteta uspešnih preduzetnika. Haha.. Rezultati onoga čime se bavim već neko vreme se pokazuju dobrim. Ali više me to ne ispunjava kao nekada. Jer dosta toga sada fali. Ovaj bezlični trenutak, ovaj datum i ovo vreme. Bilo je drugačije. Kako sve izgleda bednije za povećanjem broja godina.
I evo te podele o svrsi života:
neki se upoznaju sa njom, spoznaju njenu težinu, i okrenu joj leđa. Takvi se više ne obaziru na nesreće koje se mogu zadesiti u životu, ili namirišu neprijatne okolnosti i veoma brzo pronađu način da sve okrenu na pozitivnu stranu. Takvi se odnose prema životu kao prema subjektu sreće i njih prema statistici čini mali broj ljudi i zovu se "zatvorenooki".
Dalje, postoje oni koji su takođe spoznali svrhu života i shvatili veoma dobro njenu težinu i nalaze na putu ka nepoznatom. Odnosno, nisu sigurni da li će biti bolje ili neće. Većina postane vremenom ravnodušna prema svemu tome, ne traže izlaz iz tog kruga gde nema odgovora na večito postaljeno pitanje i ne čine ništa negativno a takođe se i ne trude da svoj život učine nešto posebno pozitivnjim. U ovu grupu ljudi spada malo veći broj od grupe "zatvorenookih" i nazivaju se "slepooki".
A onda postoje oni koji su kao i navedeni shvatili svrhu života i njenu težinu i prolaze kroz dve faze. Fazu teškog prihvatanja i fazu realnog prihvatanja. Prva faza je dugoročan fenomen koji može da traje i po desetinu godina i više. Ovi ljudi se na kraju dugogodišnje borbe sa životom suočavaju sa trenutkom odustajanja ili sa trenutkom kasnog prihvatanja.
Dok ljudi koji prolaze kroz fazu realnog prihvatanja, obično spoznaju svrhu života još u svojim ranim godinama i bore se da obezbede sebi bolje. Ovde spada najveći broj ljudi i oni se nazivaju "realnooki".
E sad, šta je sa onima koji tokom čitavog života življenja nisu svesni da žive život? I oni shvate svrhu života. Na samrti..
Najčešće pitanje koje se postavlja jeste kako prepoznati trenutak svhatanja svrhe života. Ključ je u prioritetima. To su sve one stvari oko kojih se najviše trudimo. Da se staramo o tuđim životima, da nas zavoli neko, da izgradimo karijeru..
Svrha života je tamo gde nam misli najviše lutaju..

0 коментара:

Постави коментар

Blogger news

Pažnja

Creative Commons лиценца
Ово Neke moje stvari - Blog , чији је аутор Milos MIladinovic, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Без прерада 3.0 util.Unported .
Засновано на делу на nms-s.blogspot.com.

Blogger templates