Tužan početak.

I počela je 2011 godina.
Nažalost, loše je počela za porodicu devojke D.S. (Blic) za koju je ovo i zadnja godina za preminulu curu, neka joj je laka zemlja, nisam je poznavao, ali nisam mogao a da ne osetim u sebi bes, jezu i bol. Nije u redu da neko tako mlad iz čistog mira napusti ovaj svet.   
Vest o njenoj tragediji i tragediji njene porodice, ma mogu slobodno reći i grada, se proširila Prokupljem kao eksplozija, dali to potvrđuje da ipak loše vesti brže putuju?
Bilo šta reći, bilo šta napisati, to ništa neće promeniti. Završiće se i ovaj dan, svanuće novo jutro, proći će mesec, pa godina.
D.S je napustila ovaj svet na hrišćanski veliki praznik, na božić, ja verujem da ima to neko značenje, nisam od onih koji veruju da se sve dešava slučajno i da je sve to nepovezano. Ništa se ne dešava slučajno sve ima svoju svrhu, svoj početak i kraj. Ja verujem da smo svi mi povezani, svi utičemo jedni na druge čineći dobre i loše stvari.

Nažalost smrt D.S. to i potvrđuje. 


Nema reči, nema utehe, samo bol, i tišina, praznina.
I čemu sve, čemu toliki trud? Samo se juri negde, beskonačno žuri, završi školu, upiši fakultet, nadji posao, stres za stresom. U kakvom smo mi to lunaparku upali, sve se ponavlja opet i opet i opet, i onda se desi nešto što nije trebalo da se desi i pojednici se probude iz te lude vožnje, dok drugi nastave dalje.
Oni koji se ,,probude" iz te lude vožnje su u manjini i kao što oni kao pojedinci mogu da utiču na to kao što jedna kap vode utiče na okean tako i oni utiču na ostale. To me stračno podseća na početak filma ,,Matrix" kada Neo upoznaje Morfijusa i treba da se odluci dali će uzeti jednu od dve ponuđenih pilula. Jedna ga budi iz sna a druga ga vraća u ,,savršenu" utopiju.


Po meni to simbolično govori da smo mi svi blago uspavani i optrećeni obavezama i da zbog toga ne vidimo šta se zapravo dešava pred našim očima.
Prolaze stvari pored nas, bespovratno, odlaze oni koji su nam dragi. Ne izgovorene reči koje su se trebale reći, osećanja koja nismo pokazali, sve to nama ostaje, onima koji smo ostali ovde preostaje samo nada da će to voljena osoba nekako saznati, nekim neobjasnjivim putem, jer ako se ne nadamo griža savest nam neće pomoći.


Znam samo jedno, da dok god pamtite neku osobu, iako ona nije među nama, ziveće večno u vašim srcima.


Saučešće porodici
i
laka ti zemlja D.S.