Danas sam skoknuo do Niša da sebe počastim jednom podnom lampom (oni koji me poznaju verovatno se sada smeju dok čitaju ali neka!). Dok sam se štetao, sva ta gužva užurbanost, zvuk trubača, sva ta energija koja se osećala u gradu bila je neverovatna, makar meni. Mislim da bi čak i oni najmrzovoljniji popustili. Jednostavno ljudi su se malo opustili, to im,nam je bilo potrebno.
Ja inače taj grad, Niš obožavam sva ta dešavanja, a i lepe Nišlike naravno bez kojih Niš ne bi bio ono što jeste.
Ja sam uspeo da napravim dve fotografije pre nego što mi je crkla baterija, ali ta energija se ne može preneti slikom već se mora osetiti.
I stavljam tačku za ovu godinu ovo je verovatno zadnji post, ali može da bude mada ne mora da znači. ;)
2 коментара:
Kako mi se sviđa ovaj sneeeeeeeeg!
Nišlije su uvek bile veseljaci!
:D
Da da to je jedna od stvari koje čine Niš posebnim :D. A kada nema snega uživo zašto da ne bude na blogu :)).
Постави коментар