I kreće moj mali ritual, stavljam kaficu otvaram svoje omiljene sajtove, gledam šta imam na blogu. I tako dok lagano ispijam kaficu pročitam naslov u Blicu ,,Selo u Italiji se prodaje za 550.000 evra". Hm selo sa 13 kamenih kuća koje je napušteno 30 godina za samo 550.000 evra.
Hm, kod nas kako je krenulo oglasi tipa naslova ovog teksta bi mogli da se pojave i kod nas. Sve više i više sela se gase na Jugu Srbije, tako da me i ne bi iznenadilo kada bih pročitao oglas sa ovakvim tekstom. Političari kao političari mlate praznu slamu, puna su im usta o Evropi o ljudckim pravima i ostalim baljezgarijama. A po Srbiji haos vlada i sa ekološkog pogleda , Tužna morava, Na Drini deponija, a i sa ekonomskog plana.
Ovo sa Moravom i Drinom samo pokazuje koliko volimo svoju zemlju. Dojadilo mi je više da slušam na svakom koraku: ,,Koja zemlja, kakva zemlja sve je propalo!" Pa ajde kada je sve tako propalo daj da je skroz uništimo, zagadimo, možda će tada sve biti u redu, možda ćemo na kraju završiti kao ,,RDE" tj, Regionalna Deponija Evrope! E tada će garantovano za sve biti posla!
I tako, pošto će cene kuća u selima na Jugu Srbije toliko pasti da će se cela sela prodavati kako bi ljudi eto uzeli bilo šta čisto da ne bude za džabe.
5 коментара:
E to je ono što me najviše plaši. Na takav način smo izgubili Kosovo, prodavali zemlju i kuće. Doći će stranci kupiti naša sela i napraviti male Švajcarske, zato što je naš narod osiromašen i nema novca za ulaganje u svoja stara ognjišta. I ne samo zato, već na selu više niko i ne želi da živi. Često razmišljam o tome i duša me boli za našim selima.
Izgleda da sve ide ka tome.
Pa kada su ,,Vlasinsku Rosu" prodali firmi Coca Cola, znači izvor jedne od najkvalitetnijih voda u Srbiji, ma u Evropi a ako ne i šire.
A o vodi ,,Milan Toplica" i o tom kraju da ne govorim. Sve je to jedna namerna nebriga.
Kao da se to namerno radi, dozvoljava da propada.
Велика је туга што се допушта да све што је вредно код нас или пропада, или бива распродато странцима за мизерне паре.
Села остају напуштена, али још увек има младих који остају на свом имању, наставе да раде на њему, заснују породицу и живе ту где су и одрасли. Таквих је, нажалост, све мање, појела нас помодарија одласка у град и тражења лепшег живота тамо где га реално нема. Све зато јер не желе да се муче, кад могу да живе лагодно.
@ТоМЦаа
Nažalost tako je, mada opet nije sve tu baš crno belo. Recimo selo blizu Prokuplja, toliko blizu da je čak i dodje kao deo prigrackog naselja, ima tako lošu struju, a neke kuće uopšte i nemaju uslova da se priključe, jer fali eto nekih šest bandera, i posle se ljudi čude zašto se prazne sela, kada je ovakva situacija u prigradckom naselju Djurovac ili isto selo koje se spaja sa Prokupljem, Gornja Stržava imaju tako očajan put da tamo samo traktorom može da se prođe. Ali o tome cu podobnije da napišem sve u novom postu.
Велика је туга што се допушта да све што је вредно код нас или пропада, или бива распродато странцима за мизерне паре.
Села остају напуштена, али још увек има младих који остају на свом имању, наставе да раде на њему, заснују породицу и живе ту где су и одрасли. Таквих је, нажалост, све мање, појела нас помодарија одласка у град и тражења лепшег живота тамо где га реално нема. Све зато јер не желе да се муче, кад могу да живе лагодно.
Постави коментар