Ne ovog puta prijatelji, žao mi je.

              I Srbija nije dobila kartu za ulazak u famoznu Evropsku Uniju. Iskreno nisam ni očekivao da ćemo tu kartu i dobiti. 

Više sreće drugi put!

Naši političari ih zovu ,,Prijateljima"?
Pa dobro jesu nam oni prijatelji samo mi to ne možemo da uvidimo. Da to je naš problem, kako ne shvatamo da oni samo žele da nam pomognu, da nas reše muka, da nas prevaspitaju kako bi bili pravi mali i dobri žitelji Evrope.
Očito da ih strahovito muči naš tvrdoglavi duh nacije koji ne želi da prihvati Evropske vrednosti i Evropu bez granica. Zato su se toliko pomučili da su se rasporedili po Kosovu, postavili svoje baze, kako bi nam pomogli da osetimo duh Evrope i kako bi nam olakšali trnoviti put tako što bi se na teritoriji Srbije preciznije na Kosovu osetile prave Evropske vrednosti i čuli Evropski jezici.

Gospodin Mas nam je poručio da se ne ljutimo jer još uvek nije pravo vreme da uđemo u ,,Jevropu" jer postoje neki problemi koji se moraju rešiti pre konačnog i finalnog pristupa.

Ne ovog puta prijatelji, žao mi je.

A dobro nećemo se ljutiti, a kada se nismo na ljutili za parčenje koje se već događalo u Prvom i Drugom svetskom ratu, zašto bi smo i sada. Ali da ne bi neko reko da suviše gledam u prošlost i da time ništa neću naučiti jer ništa lepo nam nije donela okrenuću se ka budućnosti. Kao što je Gandalf lik iz filma ,,Gospodar Prstenova" rekao: ,,Vreme vilenjaka prolazi a vreme ljudi nastupa". Tako se nadam da ovo neće dugo potrajati.
Nego hteo bih da pitam naše prijatelje iz EU šta se to dešava kod njih i ko je to zapravo glavni?
Nekako mi se čini a možda se i varam da je Nemačka glavni baja u celoj priči? Ako je tako onda Nemačka nije izgubila Drugi svetski rat. Šta ti je ironija po ko zna koji put nam ruše državu ti naši prijatelji. Nego dobro možda se ne razumem ja u tu višu politiku.
Juče sam pratio HRT1 čisto da vidim kako su Hrvati dočekali dobijanje svoje propusnice u bolji svet i sve u svemu političari su bili oduševljeni dok običan narod je imao krajnje blagu reakciju na tu vest. Neki su bili za, neki protiv sve u svemu totalno im je nebitno.
Sećam se da je negde 2005 otprilike, išla priča da će se EU pre raspasti nego što ćemo mo joj se mi priključiti i gle ironije Evropi počela kolena da klecaju.
               Ne preostaje nam ništa drugo nego da sačekamo februar ili mart i da čujemo konačni sud ,,Družine Prstena"