четвртак, 16. јун 2011.

Moj prvi dan bombardovanja


 Veče je bilo prijatno, sveže, ceo dan sam proveo napolje igrajući se, tada sam bio četvrti razred osnovne škole.
Negde oko osam časova sam se popeo kod dede i babe na sprat, gledali su tv, tačnije RTS 1, bio je dnevnik 2 na programu, predsednik tadašnje SRJ Jugoslavije je govorio nešto.
Iz nekog razloga sam krenuo ka prozoru, verovatno sam hteo da ga otvorim da vidim da li ima nekog na ulici, u tom trenutku sam ugledao kako je nešto proletelo, užareno plave boje, onda bljesak i jaka detonacija. Ne vidim ništa, sve je belo oko mene, ne mogu da dišem, u šoku sam. Polako dolazim sebi, vidim da sam skoro na drugom kraju sobe, staklo je svuda oko mene, deda prilazi i podiže me, gleda da li sam povređen u tom trenutku ćale dotrčava sa donjeg sprata, još jedna detonacija, čuje se vriska sa ulice, sirena za opasnost, kola hitne pomoći. Ja sa dedom i babom trčimo ka improvizovanom skloništu, to je kao neki podrum gde nam se nalazio hidrofor, unutra su se već nalazili, moja dva brata,majka i radnica prodavnice koju smo tada držali. Dok smo prolazili kroz prolaz koji nas je vodio do podruma, dočekala nas je još jedna detonacija, koja nas je sve oborila na pod. Mi smo svi u tom ,,skrovištu" dok deda i ćale gase požar u prodavnici, od detonacije pala je flaša nekog pića na grejalicu, još detonacija, i dalje se čuje sirena za opasnost. Kada su malo prestali sa gadjanjem kasarine, krenuli smo ka garaži, pa u automobil, pogledao sam okolo, ni jedna kuća nije imala čitav prozor, najbliža kasarini je ostala bez krova.

Izlazimo na ulicu, kasarina je u plamenu, vozila hitne pomoći hitaju ka ulazu, krenuli smo ka selu blizu Prokuplja, svuda upaljena svetla, ljudi na ulicama, sirena se i dalje čula.

Sledećeg dana, kada su otac i deda otišli da provere kuću, ostali su bez reči. Kada su se vratili i počeli da pričaju ujaku da je pravo čudo da niko nije povredjen, u garaži su pronašli nekoliko šarpnela, kuhinja puna, na gornjem spratu spavaća soba isto.

Bili smo u šoku, da li je to moguće, da nas sada bombarduju, hah prokleti saveznici.

Kasnije se ispostavilo da je Prokuplje bilo prvi grad koji je bombardovan NATO projektilima ispaljenim sa brodova koji su se nalazili na Jadranskom moru.

Na pisanje me je podstakao članak Jungle Queen ,,Grlom u Jagode i guza na sunce" ali i sam čin naših vlastodržaca koji izgleda po svemu sudeći hoće da nas na mala vrata uvuku u NATO mašinu.
Ali opet možda se meni čini, možda ja ne razumem te političke igre na visokoj nozi.

2 коментара:

Постави коментар

Blogger news

Pažnja

Creative Commons лиценца
Ово Neke moje stvari - Blog , чији је аутор Milos MIladinovic, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Без прерада 3.0 util.Unported .
Засновано на делу на nms-s.blogspot.com.

Blogger templates