Gledam jutros natpis u novinama: Dekan zaposlio decu i supruge i kupio gliser.
Mislim da se veća frka digla oko toga što je zaposlio nekog od svojih, što je sasvim ok, nego što je kupio taj gliser.
Ne vezano za ovaj slučaj, da li je moguće da je toliko licimera u ovoj zemlji?! Čim neko nekog zaposli ili na neki način želi da pomogne porodici, odmah se javljalju neki ,,čistunci" koji to nikada ne bi uradili.
Bezbroj puta sam diskutuvao o ovoj temi.
Uvek je priča počinjala sa psovkom i rečenicom: ,,vidi džukelu zaposlio svoju ženu u ...", a kada bi priča krenula dalje došlo bi se do zaključka da bi i on to uradio da može.
E sada pošto on to ne može da uradi jer jednostavno nije sposoban, nije u situaciji za takav neki poduhvat, može da glumi ,,čistunca" i da kuka kako je zemlja propala a pritom iako je teška situacija u zemlji, gospodinu je lakše sa pivom u ruci da filozofira sa drugim ,,filozofima" i neće da radi poslove koji su ispod njegovog nivoa jer je ipak on završio za mašinbravara i želi da radi samo u svojoj struci.
Hm to možda i liči na licemerje ili se možda meni samo čini.
I onda se pojave neki ,,filozofi" i počnu o tome kako se treba gledati i na kvalitet zapošljenih ono ovo.
Ma jeste to sve stoji, kažem ja, ali opet se vraćamo na ono prvo pitanje, a to je: Dali bi ste vi zaposlili nekog iz uže familije da ste u mogućnosti?
I pitanje ko je u pravu?
Dali ovi što pomažu porodici ili ovi što se bune?
Siguran sam da bi evo biću skroman sa procenom ali 90% bi i to uradilo. E sada ne mora to da se svodi na državne institucije, već može da se odnosi i na privatne kompanije.
A zapošljenje u privatnim kompanijama uglavnom ide po preporuci, makar u manjim sredinama.
