 |
| Srbi moraju da umru - Austrija 1914 www.heroesofserbia.com |
U Prokuplju raste broj obolelih od raka, provlače se naslovi po novinama ali izgleda sve to prolazi neopaženo.
Pitam se šta se to događa i gde sve ovo vodi?
Zašto smo svi tako uspavani?
Deluje tako nestvarno ova cela priča, ima nas sve manje a umire nas sve više.
Ja sam samo zabrinut za većinu koja će postati manjina.
Da li je to loše?
Da li ja ne smem to u modernoj Srbiji da kažem da mi je stalo do nas kao nacije i do naše budućnosti?
Dosta nejasnih stvari, napisao bih nešto ali onda bi me proglasili ,,teoretičarem zavere" ali kako da ne razmišljam u tom kontekstu?
Razmisli i ti čitaoče ovog bloga, pogledaj naslove u novinama pa donesi sam zaključke.
Mala slika velikog mozaika, a mi vidimo delić ali i to nam je vrlo mutno tako da možemo samo da predpostavljamo šta je zapravo mozaik koji pokušavamo da sagledamo.
Jako sumoran pogled na celu situaciju, ali zar nije tako?
Znate tešio sam se tima da iako nemamo neke uslove da iako je teško za život, posebno u malim sredinama kao što je Prokuplje, gde je izbor za posao, izlaske uopšte za nešto što se zove kvalitetan način življenja, mali, tešio sam se time da iako nemamo sve to, da imamo zdravu, dobru, hranu.
Hranu po kojoj smo poznati svuda u svetu.
Hm izgleda da sam se zavaravao.
I onda sam se setio vladavine Tadića Nejakog i njegove demokratske svite.
I dokle nas je dovela vladavina demokrata, da ja moram pre nego što pojedem i popijem nešto, da se dobro zamislim pa kao Hamlet: ,,Biti ili ne biti" - ,,Jesti ili ne jesti, pitanje je sad".
Ah ti političari sa odnosmo prema državi kao prema ličnoj malo firmi.
U stvari, mislim da se ne bi ovako ponašali da je to njihova lična imovina.
Ipak je to državna pa s tim nije njihova.
Bili su puni priča, mi ćemo ovo, mi ćemo ono, mi smo biznismeni, mlade nade, menadžeri svetskog ranga, školovani tu, školovani tamo.
Rezultate vidimo, napravljen je sistem prevare gde svako svakog prevari, državna administracija u kojoj na jednu stolicu dolaze pa pet zaposlenih.
Imamo firmu kojoj mi plaćamo da zapošljava naše ljude koji rade za crkavicu za koju se bukvalno pada u nesvest.
Hm, da li je to ironija? Ma nee. To je samo uspešna politika predhodne vlasti. I što je najgore, ljudi su zadovoljni što mogu da zarade tu crkavicu.
Ne krivim ih, ne zameram.
Zapravo ih potpuno razumem.
Nastaviće se ...
Pitam se šta se to događa i gde sve ovo vodi?
Zašto smo svi tako uspavani?
Deluje tako nestvarno ova cela priča, ima nas sve manje a umire nas sve više.
Ja sam samo zabrinut za većinu koja će postati manjina.
Da li je to loše?
Da li ja ne smem to u modernoj Srbiji da kažem da mi je stalo do nas kao nacije i do naše budućnosti?
Dosta nejasnih stvari, napisao bih nešto ali onda bi me proglasili ,,teoretičarem zavere" ali kako da ne razmišljam u tom kontekstu?
Razmisli i ti čitaoče ovog bloga, pogledaj naslove u novinama pa donesi sam zaključke.
Mala slika velikog mozaika, a mi vidimo delić ali i to nam je vrlo mutno tako da možemo samo da predpostavljamo šta je zapravo mozaik koji pokušavamo da sagledamo.
Jako sumoran pogled na celu situaciju, ali zar nije tako?
Znate tešio sam se tima da iako nemamo neke uslove da iako je teško za život, posebno u malim sredinama kao što je Prokuplje, gde je izbor za posao, izlaske uopšte za nešto što se zove kvalitetan način življenja, mali, tešio sam se time da iako nemamo sve to, da imamo zdravu, dobru, hranu.
Hranu po kojoj smo poznati svuda u svetu.
Hm izgleda da sam se zavaravao.
I onda sam se setio vladavine Tadića Nejakog i njegove demokratske svite.
I dokle nas je dovela vladavina demokrata, da ja moram pre nego što pojedem i popijem nešto, da se dobro zamislim pa kao Hamlet: ,,Biti ili ne biti" - ,,Jesti ili ne jesti, pitanje je sad".
Ah ti političari sa odnosmo prema državi kao prema ličnoj malo firmi.
U stvari, mislim da se ne bi ovako ponašali da je to njihova lična imovina.
Ipak je to državna pa s tim nije njihova.
Bili su puni priča, mi ćemo ovo, mi ćemo ono, mi smo biznismeni, mlade nade, menadžeri svetskog ranga, školovani tu, školovani tamo.
Rezultate vidimo, napravljen je sistem prevare gde svako svakog prevari, državna administracija u kojoj na jednu stolicu dolaze pa pet zaposlenih.
Imamo firmu kojoj mi plaćamo da zapošljava naše ljude koji rade za crkavicu za koju se bukvalno pada u nesvest.
Hm, da li je to ironija? Ma nee. To je samo uspešna politika predhodne vlasti. I što je najgore, ljudi su zadovoljni što mogu da zarade tu crkavicu.
Ne krivim ih, ne zameram.
Zapravo ih potpuno razumem.
Nastaviće se ...
0 коментара:
Постави коментар