RUSKA POZICIJA U OBLASTI SUPEKOMPJUTERA počela je da se menja nabolje zahvaljujući moskovskoj kompaniji T-Platforme (Т-Платформы) i ruskom predsedniku Medvedevu koji ove moćne mašine smatra izuzetno važnim za budućnost zemlje.
Pre dve godine Medvedev je kritikovao stanje razvoja superkompjutera u zemlji rekavši da veliki broj tamošnjih preduzetnika, pa i državnih zvaničnika, ne zna ni šta su to superkompjuteri, i pokazao da je veoma zainteresovan da Rusija dostigne SAD u visokoj tehnologiji. Prošle godine je obišao Silicijumsku dolinu, posetio kompanije Gugl (Google), Tviter (Twitter), Epl (Apple) i Cisko (Cisco), a na Stanfordu razgovarao o potrebi većeg tehnološkog investiranja u njegovu zemlju.
Ovih dana obišao je i Moskovski državni univerzitet da pogleda superkompjuter Lomonosov (Ломоносов) kompanije T-Platforme, koji je zauzeo trinaesto mesto na najnovijoj (junskoj) listi 500 najjačih svetskih superkompjutera (Top500) i treće mesto na novom referentnom testu Graph500 koji meri koliko brzo izvršava grafičke operacije na velikom skupu podataka. (Redosled na listi Top500 dobija se korišćenjem referentnog testa Linpack koji meri brzinu rešavanja velikog broja linearnih jednačna.)
Kompanija T-Platforme pored toga što promoviše korišćenje superkompjutera u Rusiji, prodaje svoje sisteme u Evropi, a namerava da ih ponudi i na američkom tržištu.
„U ovom trenutku za većinu ljudi je to nova tehnologija, ali mi nastojimo da proširimo tržište u Rusiji“, poručuju iz kompanije. Pored toga pomažu potencijalnim naučnim i istraživačkim ustanovama da dizajniraju aplikacije koje rade u okruženju računara visokih performansi.
Test Graph500 je razvio međunarodni tim koji su predvodili predstavnici nacionalne laboratorije Sandija američkog ministarstva eneregetike (U.S. Department of Energy Sandia National Laboratories) i prvi put je korišćen prošle godine. Na listi objavljenoj u junu bilo je svega 29 sistema a Lomonosov je sa svoja 1,3 petaflopsa osvojio treće mesto, mada je imao najbolje performanse, izražene novim mernim parametrom (traversed edges per second, TEPS) i za datu dimenziju problema.
Američki analitičari smatraju da će na rezultate sve više uticati softver, pošto hardver trenutno nadmašuje njegove mogućnosti, a u tom pogledu Rusija i Istočna Evropa imaju prednost. Pošto u doba komunizma nisu imali dovoljno jak hardver, morali su, smatraju oni, znatno više da se oslone na softver, tako da su praktično u stanju da i veš mašinu nateraju da računa i nema sumnje da umeju da razviju softver koji je dovoljno robustan da podnese svašta.
(MikroVesti)
0 коментара:
Постави коментар