Pošto su pretraživači poput Gugla i Binga uvek pri ruci, zahvaljujući računarima i pametnim mobilnim telefonima, manje osećamo potrebu da pamtimo detalje koji se lako mogu pronaći, zaključili su istraživači sa Univerziteta Kolumbija, Univerziteta Viskonsin i Harvarda, koji su u žurnalu Sajens (Science) objavili studiju pod naslovom „Uticaj Gugla na memoriju: kognitivne posledice činjenice da su nam informacije na dohvat ruke“.
„Ljude počinje da brine kako se naš odnos s tehnologijom odražava na naše znanje“, kaže Beti Sparou, istraživač sa Kolumbije koja je predvodila istraživanje. „Zabrinjava ih to što sve traže na mreži i ništa ne pokušavaju da zapamte.“
Da bi ispitali posledice takvog ponašanja, istraživači su izveli nekoliko testova na studentima i pažljivo pratili koje informacije hoće da zapamte, a kojih nemaju nameru da se sećaju, jer pretpostavljaju da ih uvek mogu naći na računaru ukoliko im to kasnije zatreba.
U jednom testu je od 28 učesnika zatraženo da pročitaju i potom prekucaju neke opšte poznate činjenice kao, na primer, „Grenland je najveće ostrvo na svetu“. Jednima je rečeno da će informacije koje su otkucali biti izbrisane, a drugima da će biti sačuvane na računaru. Potom su ih ispitali o materijalu koji su otkucali. Oni koji su verovali da će sve biti izbrisano zapamtili su više informacija od onih koji su znali da će materijal biti sačuvan.
„Ispostavlja se da verovanje da informacije neće biti dostupne u budućnosti pojačava pamćenje informacija“, navodi se u radu. Drugim rečima, ukoliko neko zna da će informaciju moći da nađe na internetu, manje će se truditi da je zapamti.
Drugi eksperiment je sproveden da bi se utvrdilo da li ljudi više pamte lokacije na kojima će naći podatke nego same podatke. U ovom slučaju su grupi od 32 učesnika ponudili nekoliko informacija zajedno s imenima fascikli u kojima će biti sačuvane. Potom su od njih tražili da se sete što većeg broja informacija i ispitali ih u kojoj se fascikli svaka od njih nalazi. Ispostavilo se da su se bolje sećali fascikli u kojima su se informacije nalazile nego samih informacija.
„Ovakvi rezultati ne treba da nas uzbuđuju“, kaže Beti Sparou. „Mislim da nam nisu atrofirali delovi mozga koji mogu da pamte informacije.“ Mada je internet relativno nova stvar, ljudi su se i ranije oslanjali na spoljne resurse za pamćenje, na primer, prijatelje, saradnike i porodicu, kako bi pribavljali informacije koje su zaboravili. Istraživači ovu pojavu nazivaju „transaktivnim pamćenjem“.
„Uvek smo to radili; dozvoljavali smo da nam neke vrste informacija pamte drugi“, kaže Sparou. „Pristup informacijama na internetu deluje na sličan način.“
„Sve više stupamo u simbiozu sa svojim računarskim alatom i sve većim međusobno povezanim sistemima tako da sve manje pamtimo informacije a sve više to gde ćemo da ih nađemo“, navodi se u zaključku studije.
Sparou će zato u sledećem radu ispitivati da li ljudi sada pamte neke druge stvari, jer im pretraživači interneta daju sve detalje koje su ranije morali da pamte. Oslobođeni potrebe da ih pamte, ljudi će možda bolje razumeti širi smisao onoga što uče. Ona se zato i pita hoće li ljudi koji se više ne fokusiraju na „ko, šta i gde“, bolje odgovarati na konceptualnu vrstu pitanja.
(MikroVesti)
0 коментара:
Постави коментар