Ali ja bih priču o (ne)ekologiji sveo na lokalni ,,sektor" gde sve počinje.
Verovatno se čuli za krilaticu: ,,Razmišljaj globalno, deluj lokalno", naše komšije/susedi, Hrvati su osmislili sasvim dobar slogan koji mi možemo primeniti kod nas.
Definitivno se o ekologiji vrlo slabo govori a kamoli i brine.
Kako svet na mladima ostaje ovaj tekst je posvećen upravo mlađoj populaciji i njihovom odnosno prema prirodi i okruženju.
Formiranje ekološke kulture je zadatak nimalo lak, pogotovo ako imamo u vidu da je društveno ponašanje bilo vrlo destruktivno (svesno ili ne), prema prirodi i uopšte prema sopstvenom okruženju, u našoj zemlji.
Imam jednu priču koju bih podelio sa vama a koja je govori o tome koliko je zapravo svest kod mladih ljudi o životnoj sredini vrlo nizak. Naglašavam da ne generalizujem, postoje i pozitivni primeri na koje bi trebalo svi da se ugledamo.
Sticajem okolnosti našao sam se u jednom vrlo veselom društvu, mladih ljudi, studenti, pilo se, bilo je par plastičnih čaša i nekoliko flaša soka, piva.
Bilo nas je oko desetak, rešili smo da promenimo lokaciju i krenemo dalje.
Svi su lagano ustajali neki su se već udaljavali od mesta gde smo sedeli i od njih desetak koliko ih je bilo samo se jedna devojka setila da kaže: ,,Pa zar će te ovo, ovako, ovde da ostavite?".
U sledili su odgovori: ,,Da li si ti normalna, ko još to skuplja, nije to moj posao, zna se ko to čisti".
Gledao sam ih u neverici, u trenutku sam pomislio da se šale i da će se vratiti da joj pomognu ali ne oni su nastavili dalje.
Šta sam drugo mogao da uradim nego da joj se pridružim i da sve skupimo za šta nam je trebalo manje od jednog minuta!
Vrhunac svega je da je pored nas bila još jedna grupica koja je dobacivala: ,,Hoćete i naše da počistite" uz onako grohotan smeh.
I sami možete zaključiti da je ovo dobar primer o tome kako je negde nešto zakazalo, da li je u pitanju kućno vaspitanje ili škola, država, kriza i itd to će već neko stručan da istraži i razjasni.
Možda neko kao Ho'rešio, mada u svoj toj konfuziji bi se i on pogubio.
Eto ta devojka je pozitivan primer, jeste da je u manjini po razmišljanju i shvatanjima ali je definitivno glas razuma, svetionik na oblama Srbije, kakva treba biti.
Naravno u Prokuplju postoji udruženje građana (ili kako se to već definiše) ,,ORUK".
Kako ne bi u ovoj priči preovladavao negativan primer namerno sam spomenuo pozitivan primer te devojke (koju ovim putem pozdravljam) i članova ,,ORUK-a".
Eto kako bih uspostavio ravnotežu između dobrog i lošeg, makar ovde na blogu.
Nadam se da će se situacija popraviti, mada sumnjam da hoće sama od sebe.
Na tome se mora raditi i iz korena promeniti način razmišljanja.
Nadam se da će se situacija popraviti, mada sumnjam da hoće sama od sebe.
Na tome se mora raditi i iz korena promeniti način razmišljanja.
5 коментара:
..sto me podseti na hororistican izlet od pre neki dan %) Ugusicemo se u flasama i kesama..
Znaš to nikada neću razumeti. Poseti neko popularno mesto za vreme 1 Maja, posmatraj i oslušni razgovor onih koji se pakuju, možda čuješ neke sasvim interesantne izgovore.
Ekološka svet počinje da se stvara još kod male dece, vaspitanjem, kasnije u školi, osnovnoj, srednjoj... itd. da se ne rasplinjujem. Domaće vaspitanje, kako su govorili naši stari je polazna tačka, sve ostalo je nadogradnja. Kad zataji polazna tačka, teško je zapušiti rupe, još ako se stvore loše navile, eto nas ogrezlih u đubretu. A to, ti izgovori tipa, to nije moj posao, to je tek dokaz nevaspitanja I neobrazovanja. Dakle, nije za sve kriva država jer, država, to smo svi mi. Dobar tekst.
Hvala Olja. Lepo rečeno.
A mojoj prijateljici žalila se zaova koja živi u Nemačkoj i udata je za Nemca, kako bi ponekad i bacila neku bateriju u smeće, ali ne sme od dece koja je strogo kontrolišu. U školi su toliko instruirani, da jako vode računa o svojoj budućnosti, zapravo, na taj način. A tamo se zna i gde se odlaže istrošena baterija i kako se sakuplja napravljeno smeće, odlaže, reciklira i baca.
Постави коментар